U svetlu izbegličke krize u Evropi je sve prisutnije pitanje sudbine Jazida, pripadnika etničke manjine, koja govori kurdski jezik, a koja se našla na udaru džihadista. Portugal je ponudio da primi nekoliko stotina, od ukupno dve i po hiljade Jazida, koji žive u Grčkoj, tvrdeći da njihova drevna zajednica zaslužuje posebnu zaštitu. Međutim Grčka, u kojoj privremeno utočište ima 60 hiljada izbeglica, odbila ponudu Portugala, iz bojazni da bi i druge zemlje mogle da počnu, da na osnovu veroispovesti, biraju koje će izbeglice primiti, a koje ne.
Rijad Salo je 2014. sa hiljadama drugih Jazida pobegao od boraca Islamske države koji su zauzeli njihovu domovinu na severu Iraka. Dve i po hiljade ih je sada zaglavljeno u Grčkoj. Većina ih je smeštena u posebne izbegličke kampove, razdvojeno od drugih migranata. Salo tvrdi da su čak i tu na udaru.
“To je svakodnevna borba. Avganistanci, Pakistanci, Sirijci, Iračani svi muslimani, svi pripadnici islamske vere… svi su oni udruženi u borbi protiv Jazida”.
Pripadnici Islamske države su ubili hiljade Jazida, a mnoge žene te verske manjine primorali da im budu seksualne robinje. Ujedinjene nacije su to opisale kao genocid. Portugal je ponudio da prihvati nekoliko stotina izbeglih Jazida, koji se nalaze u Grčkoj, ali je Atina to odbila.
"Vlada ne može da vrši rasnu diskriminaciju. Saosećamo sa Jazidima i svim onim kroz šta su prošli. Ali grčka vlada, Evropska komisija i Evropski savet su protiv diskriminacije", poručuje Janis Muzalas, grčki ministar za migraciju.
Ana Gomes, predstavnica Portugala u Evropskom parlamentu, koja je bila inicijator predloga da njena zemlja prihvati Jazide, kaže da je grčka zabrinutost neosnovana.
“Ti ljudi su izloženi negativnoj diskriminaciji, u smislu procesa njihovog raseljavanja u druge evropske zemlje, umesto da budu predmet pozitivne diskriminacije zbog varvarstva kojem su bili izloženi".
Humanitarna grupa AMAR Internešnal brine o hiljadama izbeglica, širom Iraka, od kojih su mnogi Jazidi. Grupu je osnovala članica britanskog parlamenta Ema Nikolson koja kaže da Jazidi zaslužuju poseban tretman.
“Njima je pomoć najpotrebnija, jer su žrtve genocida”.
Jazdima nije dozvoljeno da sklapaju brak sa pripadnicima druge vere, što je dodatni problem, jer su proterani sa svojih ognjišta i rasuti na razne strane.
“Broj onih sa kojima mogu da stupe u bračnu zajednicu je izuzetno ograničen. Što ih bude manje pojavljivaće se novi problemi poput brakova između najbližih rođaka”, ukazuje Ema Nikolson.
Evropa se sada hvata u koštac sa pitanjem da li izbeglim Jazidima treba dati prednost u odnosu na ostale izbeglice. U međuvremenu evropski program raseljavanja praktično ostaje zamrznut, dok se Grčka bori da sama opsluži i brine o 60 hiljada izbeglica.