Razni aspekti očuvanja prirodne sredine su privlačna tema za moderne umetnike. Pionir u obradi tema kao što su biodiverzitet i globalno zagrevanje jeste njujorški umetnik Aleksis Rokman, čija je prva retrospektiva radova sada izložena u Muzeju američke umetnosti, instituta „Smitsonijan“.
Jasno je da Aleksis Rokman voli prirodu, ali njegovo umetničko oko izgleda ne privlače prirodne lepote, već njene neobičnosti.
„Meni su žabe prekrasne, magične i lepe, isto kao i kornjače. Mislim da me privlače stvari koje drugi ne vole“, kaže Rokman.
Drugim rečima, tip životinja koje možete videti u Prirodnjačkom muzeju. Kustos Džoana Marš nije iznenađena.
“Njegova majka je godinama radila u Prirodnjačkom američkom muzeju, a on je kao dečak provodio sate posmatrajući izložbe i murale”.
Taj uticaj se jasno vidi u Rokmanovim ranim radovima, pogotovo na monumentalnoj slici iz 1992. pod nazivom Evolucija – bajkoviti pejzaž koji nastanjuju izmišljene i prave životinje.
“To je bio proces nadgradnje. Počeo sam da razmišljam o tome kao o mapi - tako obično sortiram informacije. Dakle, počelo je kao lista imena i stvari koje bi mogle da se dogode. Posle je to kao kad stavljate ukrase na jelku”, priča umetnik.
Putovanje u Gvajanu 1994. inspirisalo je Rokmana da sa naučne strane posmatra i slika floru i faunu koju je video u prašumi. Međutim kada se vratio sa tog putovanja, pažnju je preusmerio ka uticaju koji čovek ima na prirodnu sredinu.
“Počeo sam da razmišljam o tome šta osećam prema stvarima koje slikam i počeo sam da se osećam živim i aktivnim”.
Da bi skrenuo pažnju na ono što smatra bitnim, Rokman koristi humor, ali njegov pristup je ponekad mnogo pronicljiviji. Njegova poruka, međutim, je ogoljena i jasna na slici koju je započeo 2000. i završio 4 godine kasnije. Mural dužine preko 7 metara dobio je naziv Manifest sudbine.
“Manifest sudbine pokazuje kako će obala Bruklina izgledati za 300 godina kada će usled globalnog zagrevanja njujorška luka biti desetkovana. To je jedna od prvih slika koja se konkretno bavi klimatskim promenama”, navodi Džoana Marš.
Posle nje su došle mnoge druge, između ostalih i serija o legendarnim američkim predelima pogođenim klimatskim promenama. Rokmanova obrada ove teme bila je povod za izložbu “Basna za sutrašnjicu”, koja je inspirisana revolucionarnom knjigom Rejčel Karson, pod nazivom “Tiho proleće”.
“Ona je opisala mitski grad ‘gde svi žive u harmoniji’ kako je napisala. Međutim posle nekog vremena, kao rezultat pesticida, grad počinje da izumire“, priča Marš.
“Život ne ide nikuda. To je slučaj kad ljudska rasa želi da bude u konfiguraciji, koja zavisi od nje same”, dodaje Aleksis Rokman.
Rokman kaže da je sa godinama sve više skeptičan u pogledu mogućnosti da će ljudi rešiti problem pre nego što bude prekasno. Ipak, izložba u Muzeju američke umetnosti daje mu nadu.
“Zato što se time pokazuje da postoji neki nivo svesti i želje da se kontroverzni radovi okače na zid vladine institucije. To je fantastično i to me čini optimistom”.
Izložba pokriva 24 godine Rokmanove karijere, a s obzirom da on ima samo 48 godina, publika može da očekuje još mnoge njegove radove koji će ih naterati da se zamisle o prirodnoj sredini.