Dok Egipat potresaju duboke i nasilne političke podele, novinarka Glasa Amerike, Elizabet Erot izveštava o teškoćama sa kojima se zemlja suočava nastojeći da ispuni očekivanja revolucije pokrenute pre dve godine. Po oceni nekih egipatskih analitičara, stare ušančene institucije zemlje otežavaju političku borbu, ali i daju nadu da kompetentna vlada može da prevazidje krizu u zemlji.
Podele koje opterećuju Egipat, često su prikazane kao borba između pristalica i protivnika zbačenog predsednika Mohameda Morsija. Međutim, Morsijeve pristalice govore o mnogo mračnijoj sili, koja se protivi progresu koji je Egipat ostvario posle pobune 2011.
“Otkako je počela revolucija, 25. januara, postoji i plan za gušenje te revolucije. Postoji duboko skrivena država, korupcija, kao i kontrarevolucija”, kaže Mohamed Sudan, član Partije slobode i pravde, političkog krila pokreta Muslimanskog brastva.
On kaže da je cilj takozvane “skrivene države” da vasrksne sve što je uklonjeno revolucijom na kairskom Trgu Tahrir.
“Policijska država se vraća. Militaristička država se vraća. Konspiracija bivšeg Mubarakovog režima se vraća i to veoma osnažena. Oni nastoje da povrate diktaturu.”
Po njemu, iza “narodne pobunjeničke” kampanje protiv Morsija stoje ušančeni interesi iz vremena bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.
Pojam “skrivene države” potiče iz doba Otomanskog carstva. To je metafora za opiranje svemu što donosi promene. Mada neki protivnici i Mubaraka i Morsija, smatraju da je “skrivena država” ponovo trijumfovala, oni prst upiru pre svega na Morsija.
“On se u osnovi distancirao od pravosuđa, medija, diplomatskih krugova, policije, vojske, džamiju al Azhar i crkve, i oni su se svi oduprli. Ne možete da potčinite sve stubove države”, upozorava Hišam Kasem, publicista i politikolog.
Muslimansko bratstvo odavno pokušava da okonča tradicionalnu svađu između islamista i protivnika “skrivene države.” Međutim, Sudan kaže da su ušančeni interesi namerno radili na tome da okrenu Egipćane protiv Bratstva ukazujući na teškoće, koje su uglavnom nestale kada se na sceni pojavio šef vojske, general Abdel Fatah el-Sisi.
“Radili su na eskalaciji ogorčenja naroda stvarajući veštačke krize: nestašicu struje, nestašicu vode, dizela, goriva, to sve stvara ljutnju kod ljudi. Sve je počelo 1. jula, sve te izmišljene krize. Posle toga el-Sisi je, kako je izgledalo, magičnim štapićem uklonio sve te veštačke krize”, navodi Mohamed Soudan, ministar inostranih poslova Partije slobode i pravde.
Međutim, te pritužbe ne nailaze na simpatije kod drugih koji tvrde da kompetentna vlada treba da bude u stanju da rešava probleme. Za njih, stare institucije i “skrivena država” nisu tako loša stvar.
“U Kataru, ministarstvo inostranih poslova je avion Šeika Hamada. To je institucija diplomatije, sa iskusnim diplomatama veteranima”, objašnjava Hišam Kasem.
Revolucionari 2011. pobunili su se protiv represije. Subotnje ubistvo Morsijevih pristalica u Kairu za mnoge je podsetnik da su mračne strane “skrivene države” i dalje veoma prisutne.
Podele koje opterećuju Egipat, često su prikazane kao borba između pristalica i protivnika zbačenog predsednika Mohameda Morsija. Međutim, Morsijeve pristalice govore o mnogo mračnijoj sili, koja se protivi progresu koji je Egipat ostvario posle pobune 2011.
“Otkako je počela revolucija, 25. januara, postoji i plan za gušenje te revolucije. Postoji duboko skrivena država, korupcija, kao i kontrarevolucija”, kaže Mohamed Sudan, član Partije slobode i pravde, političkog krila pokreta Muslimanskog brastva.
On kaže da je cilj takozvane “skrivene države” da vasrksne sve što je uklonjeno revolucijom na kairskom Trgu Tahrir.
“Policijska država se vraća. Militaristička država se vraća. Konspiracija bivšeg Mubarakovog režima se vraća i to veoma osnažena. Oni nastoje da povrate diktaturu.”
Po njemu, iza “narodne pobunjeničke” kampanje protiv Morsija stoje ušančeni interesi iz vremena bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.
Pojam “skrivene države” potiče iz doba Otomanskog carstva. To je metafora za opiranje svemu što donosi promene. Mada neki protivnici i Mubaraka i Morsija, smatraju da je “skrivena država” ponovo trijumfovala, oni prst upiru pre svega na Morsija.
“On se u osnovi distancirao od pravosuđa, medija, diplomatskih krugova, policije, vojske, džamiju al Azhar i crkve, i oni su se svi oduprli. Ne možete da potčinite sve stubove države”, upozorava Hišam Kasem, publicista i politikolog.
Muslimansko bratstvo odavno pokušava da okonča tradicionalnu svađu između islamista i protivnika “skrivene države.” Međutim, Sudan kaže da su ušančeni interesi namerno radili na tome da okrenu Egipćane protiv Bratstva ukazujući na teškoće, koje su uglavnom nestale kada se na sceni pojavio šef vojske, general Abdel Fatah el-Sisi.
“Radili su na eskalaciji ogorčenja naroda stvarajući veštačke krize: nestašicu struje, nestašicu vode, dizela, goriva, to sve stvara ljutnju kod ljudi. Sve je počelo 1. jula, sve te izmišljene krize. Posle toga el-Sisi je, kako je izgledalo, magičnim štapićem uklonio sve te veštačke krize”, navodi Mohamed Soudan, ministar inostranih poslova Partije slobode i pravde.
Međutim, te pritužbe ne nailaze na simpatije kod drugih koji tvrde da kompetentna vlada treba da bude u stanju da rešava probleme. Za njih, stare institucije i “skrivena država” nisu tako loša stvar.
“U Kataru, ministarstvo inostranih poslova je avion Šeika Hamada. To je institucija diplomatije, sa iskusnim diplomatama veteranima”, objašnjava Hišam Kasem.
Revolucionari 2011. pobunili su se protiv represije. Subotnje ubistvo Morsijevih pristalica u Kairu za mnoge je podsetnik da su mračne strane “skrivene države” i dalje veoma prisutne.