Linkovi

Ekonomist: Srbija i dalje država sa nepotpunom demokratijom


Arhiva - Srbija izbori.

Srbija u 2018. nije zabeležila nikakav napredak na polju demokratičnosti, pa se i dalje svestava u red zemalja sa nepotpunom demokratijom, pokazuje najnoviji indeks demokratičnosti britanskog Ekonomista, koji prenosi Demostat. Najveći problemi u Srbiji su funkcionisanje vlade i nerazvijena politička kultura, a Srbija je zauzela 63 na listi od ukupno 167 analiziranih država.

Srbija je prema Indeksu demokratičnosti u Srbiji u 2018. godini dobila ocenu 6,41 od mogućih 10, zbog čega je ponovo svrstana u red delimičnih, odnosno nepotpunih demokratija, kaže se u rezultatima istraživanja koje je sproveo stručni tim Ekonomista. U poređenju sa prošlom godinom, u Srbiji nema nikakvih poboljšanja, a to je zajedno pad u odnosu na parametre iz 2015. i 2014, kada je, sa 6.71 indeks bio najviši otkako se posmatra Srbija.

Prema indeksu demokratičnosti, zemlje se dele u četiri grupe sa dve podgrupe a to su autoritarno društvo, "hibridni režim" odnosno neliberalna demokratija, nepotpuna demokratija i potpuna demokratija.

Srbija se godinama unazad nalazi u trećoj kategoriji – nepotpuna demokratija i njenoj podgrupi sa manjim indeksom demokratičnosti – od 6 do 7. Termin nepotpuna demokratija označava nacije gde je izborni proces ocenjen kao fer i slobodan i osnovne slobode se načelno poštuju, ali izraženi su problemi kao što je kršenje medijskih sloboda i slično.

Kako je navedeno, ocene Srbije prilično variraju od visoke ocene za demokratski izborni proces i pluralizam gde je dat indeks od 8.25, znatno lošije ocene su za funkcionisanje Vlade i državnog aparata gde je indeks 5.36.

Politička participacija, odnosno učešće građana u demokratskim i političkim procesima, što podrazumeva donošenje političkih odluka koje neposredno utiču na život građana je takođe sa nižom ocenom od 6.11, dok je najlošije ocenjen nivo političke kulture – odnos između političkih aktera, njihovo međusobno poštovanje, ali i znanje građana o sopstvenim političkim pravima i obavezama. Za tu stavku Srbija je dobila ocenu 5.00.

Nešto bolji rezultati u Srbiji izmereni su za poslednju grupu indikatora koji se odnose na građanske slobode i garantovanje ljudskih prava i sloboda, gde smo dobili ocenu 7.35, prenosi Demostat.

Nizak nivo političke kulture od zemalja u okruženju beleži se još i u Albaniji, Crnoj Gori i Makedoniji, najgora situacija je u Bosni i Hercegovini, a i ukupne ocene demokratičnosti u ovim državama su znatno lošije pa se svrstavaju u "hibridne režime".

U kategoriju potpunih demokratija spadaju države koje i po brojnim drugim kriterijumima važe za najuređenije - prva je Norveška, a redom je prate Island, Švedska, Novi Zeland, Danska, Irska, Kanada, Finska, Australija, Švajcarska, Holandija, Luksemburg, Nemačka, Velika Britanija, Urugvaj, Austrija, Mauricijus, Malta, Španija i Kostarika.

Zanimljivo je što u grupi najrazvijenijih demokratija nema Sjedinjenih Američkih Država koje su oduvek važile za potpuno demokratski uređeno društvo. SAD su i bile u ovoj kategoriji do 2016. godine sa indeksom većim od 8, ali od tada beleže pad indeksa na 7.96 u 2018.

Iako se na prvi pogled ovaj pad povezuje sa dolaskom adminstracije Donalda Trampa na vlast, ranije analize Ekonomista pokazuju da ovakav pad nije posledica Trampovog upravljanja već upravo onoga što je njega dovelo u Belu kuću – pad poverenja građana u vladu i izabrane zvaničnike, kaže se u tekstu koji prenosi Demostat.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG