Jedan komad ljudske vilične kosti sada se smatra za najstariji dokaz o modernom čoveku na tlu Evrope.
Kost je pronađena u jednoj pećini u Engleskoj, 1927. godine, ali se do sada verovalo da je stara oko 35 hiljada godina. Međutim, najnovija analiza zasnovana na merenju radioaktivnog ugljenika iz životinjskih kostiju pronađenih kraj nje, pokazala je da je ljudska kost stara oko 44 hiljade godina.
Najnovije otkriće, čiji rezultati su objavljeni u časopisu Priroda (Nature), pomoći će naučnicima da bolje rekonstruišu kako su se moderni ljudi raširili po Evropi. Ljudski fosili iz Rumunije stari su najmanje 40 hiljada godina. Član međunarodnog istraživačkog tima, antropolog Erik Trinkhaus, kaže da novi datum povezan sa pomenutim delom kosti vilice ukazuje na to da su se moderni ljudi veoma brzo proširili kada su jednom prešli u Evropu.
Novi datum takođe pokazuje da su rani ljudi živeli zajedno, a možda se čak i mešali sa nenadertalcima na kontinentu. Kost vilice, kao i fosili iz Rumunije, ima kako moderne tako i praistorijske karakteristike.
Prema pronađenim fosilima i genetskim studijama moderni ljudi pojavili su se najpre u Africi pre manje od 200 hiljada godina i iz tog područja su se proširili po svetu.