Kako bi privremena egipatska vlada mogla da prevazidje razlike sa Muslimanskim bratstvom? Glas Amerike razgovarao je tome i o politici Sjedinjenih Država prema krizi u Egiptu sa političkim analitičarem, Džozefom Vudom.
Vud: “To je danas ključno pitanje i nisam siguran da u ovom momentu te razlike mogu da budu prevazidjene. Postoje fundamentalne primedbe obe strane u pogledu njihove legitimnosti. Vojni lideri i civilni lideri koji nisu povezani sa Muslimanskim bratstvom i bivšim predsednikom Muhamedom Morsijem, nisu prihvatili legitimnost Muslimanskog bratstva, koje je, pošto se domoglo vlasti, modifikovalo svoj politički program i aspiracije, što je dovelo do konfrontacije sa, ako hoćete, populacijom naklonjenom sukularnoj vladavini. S druge strane, islamisti ukazuju da je Morsi legitimno izabran predsednik, dok opozicija ističe da je on tokom svoje jednogodišnje uprave izneverio demokratske principe i priklonio se islamističkim tendencijama. U takvoj političkoj konstelaciji, teško je videti neko realno političko rešenje. Nedavna poseta američkih senatora Džona Makejna i Lindzija Grejema, koji su pokušali da doprinesu uskladjivanju razlika izmedju Muslimanskog bratstva i opozicije, nije uspela. Napetost se kontinuirano povećava pretnjom vladinih snaga o rasterivanju demonstranata što bi moglo da dovede do daljih neželjenih sukoba. Medjutim, teško stanje oko prehrane stanovništva i opšta finansijska situacija u zemlji mogli bi da primoraju obe strane na saradnju ili će u suprotnom, u neželjenom sukobu jedna strana pobediti, a druga izgubiti.”
Glas Amerike: Iz kog razloga su veze izmedju vojnih establišmenta SAD i Egipta ključna komponenta odnosa dve zemlje?
Vud: “Vojne strukture obe zemlje su bile i ostaju od presudne važnosti za održavanje dobrih odnosa izmedju dve zemlje, pošto je u pitanju geopolitička regionalna bezbednost, prirodno je da su vojne strukutre u fokusu interesa. Imate brojne lične odnose izmedju američkih i egipatskih vojnih funkcionera, bazirane na zajedničkom školovanju, prijateljstvima, zajedničkim vojnim manevrima, obuci, dobavljanju američke vojne opreme, itd. To je sve približilo dve vojne nomenklature, dok je egipatski oficirski kadar prošao kroz američku obuku tako da ta vojska deluje umereno i kao da bude stabilizjući faktor tog društva.”
Glas Amerike: Na čemu se baziraju odnosi izmedju SAD i Egipta?
Vud: “Odnosi izmedju SAD i Egipta se prvenstveno baziraju na geopolitičkim interesima. 1970-tih, Egipat je doneo važnu odluku da potpiše mirovni sporazum sa Izraelom, vrlo važnim faktorom za SAD, i da privhati podršku SAD i odbaci podršku Sovjetskog Saveza. Egipat je do današnjih dana jedan od najvažnijih primalaca američke vojne pomoći, kako tokom Mubarakove vladavine, tako i danas. Odnosi izmejdu Kaira i Vašingtona su imali dve značajne i konstantne komponente - održavanje mira i integriteta Izraela i šire stabilnosti na Bliskom istoku.”
Vud: “To je danas ključno pitanje i nisam siguran da u ovom momentu te razlike mogu da budu prevazidjene. Postoje fundamentalne primedbe obe strane u pogledu njihove legitimnosti. Vojni lideri i civilni lideri koji nisu povezani sa Muslimanskim bratstvom i bivšim predsednikom Muhamedom Morsijem, nisu prihvatili legitimnost Muslimanskog bratstva, koje je, pošto se domoglo vlasti, modifikovalo svoj politički program i aspiracije, što je dovelo do konfrontacije sa, ako hoćete, populacijom naklonjenom sukularnoj vladavini. S druge strane, islamisti ukazuju da je Morsi legitimno izabran predsednik, dok opozicija ističe da je on tokom svoje jednogodišnje uprave izneverio demokratske principe i priklonio se islamističkim tendencijama. U takvoj političkoj konstelaciji, teško je videti neko realno političko rešenje. Nedavna poseta američkih senatora Džona Makejna i Lindzija Grejema, koji su pokušali da doprinesu uskladjivanju razlika izmedju Muslimanskog bratstva i opozicije, nije uspela. Napetost se kontinuirano povećava pretnjom vladinih snaga o rasterivanju demonstranata što bi moglo da dovede do daljih neželjenih sukoba. Medjutim, teško stanje oko prehrane stanovništva i opšta finansijska situacija u zemlji mogli bi da primoraju obe strane na saradnju ili će u suprotnom, u neželjenom sukobu jedna strana pobediti, a druga izgubiti.”
Glas Amerike: Iz kog razloga su veze izmedju vojnih establišmenta SAD i Egipta ključna komponenta odnosa dve zemlje?
Vud: “Vojne strukture obe zemlje su bile i ostaju od presudne važnosti za održavanje dobrih odnosa izmedju dve zemlje, pošto je u pitanju geopolitička regionalna bezbednost, prirodno je da su vojne strukutre u fokusu interesa. Imate brojne lične odnose izmedju američkih i egipatskih vojnih funkcionera, bazirane na zajedničkom školovanju, prijateljstvima, zajedničkim vojnim manevrima, obuci, dobavljanju američke vojne opreme, itd. To je sve približilo dve vojne nomenklature, dok je egipatski oficirski kadar prošao kroz američku obuku tako da ta vojska deluje umereno i kao da bude stabilizjući faktor tog društva.”
Glas Amerike: Na čemu se baziraju odnosi izmedju SAD i Egipta?
Vud: “Odnosi izmedju SAD i Egipta se prvenstveno baziraju na geopolitičkim interesima. 1970-tih, Egipat je doneo važnu odluku da potpiše mirovni sporazum sa Izraelom, vrlo važnim faktorom za SAD, i da privhati podršku SAD i odbaci podršku Sovjetskog Saveza. Egipat je do današnjih dana jedan od najvažnijih primalaca američke vojne pomoći, kako tokom Mubarakove vladavine, tako i danas. Odnosi izmejdu Kaira i Vašingtona su imali dve značajne i konstantne komponente - održavanje mira i integriteta Izraela i šire stabilnosti na Bliskom istoku.”