Američki državni sekretar Džon Keri i palestinski predsednik Mahmud Abas sastali su se drugi put u poslednja 24 sata, u okviru nastojanja Obamine administracije da izradi okvir za pregovore o izraelsko-palestinskom mirovnom sporazumu.
Američki funkcioneri kažu da se Keri i Abas sastaju u važnom trenutku pregovora o rešenju izraelsko–palestinskog sukoba. Sekretar Keri pokušava da smanji razliku u stavovima o granicama palestinske države, i statusu Istočnog Jerusalima , koji Palestinci žele za glavni grad.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu dovodi u sumnju ozbiljnost palestinskih lidera, i to u vreme podela u svojoj koalicionoj vladi.
Nekadašnji američki ambasador Filip Vilkoks smatra da to još otežava postizanje sporazuma:
“Nacije obično postižu mir kada veruju u zajednički cilj. Sumnjam da sadašnja izraelska koalicija pod Netanjahuom veruje da deli interes sa Palestincima u postizanje mira“.
Premijer Netanjahu nema veliki podsticaja da napravi kompromis, ukazuje profesorka Američkog univerziteta Hilari Men Everet i insistira da Netanjahu zagovara pristup da je “Izrael tvrđava”.
“Nema podsticaja za rešenje kojim bi se Palestincima zaista nešto dalo. Podsticaj je da se nastavi izgradnja ‘Tvrđave Izrael’. A deo podsticaja za izgradnju tvrđave, jeste da se pretnje nastave da postoje. Da imate Iran kao pretnju, da imate Palestince kao pretnju, ali tamo negde”.
S druge strane, i Abas je suočen sa protivljenjem mirovnom dogovoru sa Izraelom u pregovorima, u kojima kako izgleda nije toliko važno postići kompromis, koliko dobiti podršku Vašingtona.
Džefri Aronson, direktor istraživanja Fondacije za bliskoistočni mir, kaže:
“Spolja, čini se da se već devet meseci vode bilateralni razgovori između jedne strane i Sjedinjenih Država, a ne između dve zainteresovane strane“.
Zbog nastavka sukoba, mirovni pregovori predvođeni Sjedinjenim Državama su ključni, navodi nekadašnji komandant Multinacionalnih mirovnih snaga na Sinaju Artur Hjuz:
“Pred stranama je izazov. Moraju da odluče, jer ne verujem da će predsednik i Keri, odustati od ovoga“.
Nadgledanje pregovora čija tema su i širenje naselja na okupiranim teritorijama, daje verodostojnost Obaminoj administraciji u ostalim regionalnim pitanjima, smatra Hilari Men Everet:
“Strateški za Sjedinjene Države, omogućava okolnim zemljama Saudijskoj Arabiji, Egiptu, da sarađuju sa nama, na način koji inače ne bi bio moguć, jer da samo podržavamo ono što Izrael čini na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, saudijski kralj Abdula ne bi gubio vreme sa Kerijem“.
Prvobitni cilj devetomesečnih pregovora bio je postizanje sveobuhvatnog sporazuma o postojanju dve države. Sada se razmišlja kako bar doći do okvira za taj sporazum, kako bi se pregovori produžili posle kraja aprila.
Američki funkcioneri kažu da se Keri i Abas sastaju u važnom trenutku pregovora o rešenju izraelsko–palestinskog sukoba. Sekretar Keri pokušava da smanji razliku u stavovima o granicama palestinske države, i statusu Istočnog Jerusalima , koji Palestinci žele za glavni grad.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu dovodi u sumnju ozbiljnost palestinskih lidera, i to u vreme podela u svojoj koalicionoj vladi.
Nekadašnji američki ambasador Filip Vilkoks smatra da to još otežava postizanje sporazuma:
“Nacije obično postižu mir kada veruju u zajednički cilj. Sumnjam da sadašnja izraelska koalicija pod Netanjahuom veruje da deli interes sa Palestincima u postizanje mira“.
Premijer Netanjahu nema veliki podsticaja da napravi kompromis, ukazuje profesorka Američkog univerziteta Hilari Men Everet i insistira da Netanjahu zagovara pristup da je “Izrael tvrđava”.
“Nema podsticaja za rešenje kojim bi se Palestincima zaista nešto dalo. Podsticaj je da se nastavi izgradnja ‘Tvrđave Izrael’. A deo podsticaja za izgradnju tvrđave, jeste da se pretnje nastave da postoje. Da imate Iran kao pretnju, da imate Palestince kao pretnju, ali tamo negde”.
S druge strane, i Abas je suočen sa protivljenjem mirovnom dogovoru sa Izraelom u pregovorima, u kojima kako izgleda nije toliko važno postići kompromis, koliko dobiti podršku Vašingtona.
Džefri Aronson, direktor istraživanja Fondacije za bliskoistočni mir, kaže:
“Spolja, čini se da se već devet meseci vode bilateralni razgovori između jedne strane i Sjedinjenih Država, a ne između dve zainteresovane strane“.
Zbog nastavka sukoba, mirovni pregovori predvođeni Sjedinjenim Državama su ključni, navodi nekadašnji komandant Multinacionalnih mirovnih snaga na Sinaju Artur Hjuz:
“Pred stranama je izazov. Moraju da odluče, jer ne verujem da će predsednik i Keri, odustati od ovoga“.
Nadgledanje pregovora čija tema su i širenje naselja na okupiranim teritorijama, daje verodostojnost Obaminoj administraciji u ostalim regionalnim pitanjima, smatra Hilari Men Everet:
“Strateški za Sjedinjene Države, omogućava okolnim zemljama Saudijskoj Arabiji, Egiptu, da sarađuju sa nama, na način koji inače ne bi bio moguć, jer da samo podržavamo ono što Izrael čini na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, saudijski kralj Abdula ne bi gubio vreme sa Kerijem“.
Prvobitni cilj devetomesečnih pregovora bio je postizanje sveobuhvatnog sporazuma o postojanju dve države. Sada se razmišlja kako bar doći do okvira za taj sporazum, kako bi se pregovori produžili posle kraja aprila.