Agencije američke vlade odobrile su prvu upotrebu bespilotne letelice u komercijalne svrhe u Sjedinjenim Državama, čime bi moglo doći do otvaranje hiljada novih radnih mesta i dodatnih milijardi dolara zarade. Bespilotna letelica, ili dron, imaće zadatak nadziranja rada naftnih instalacija na udaljenoj Aljasci.
Ovo je tek početak regulisanja bezbednosti već i onako visokoprometnog vazdušnog saobraćaja, kako bi se omogućio razvoj ove potpuno nove industrije.
Kamere na dronovima prave neverovatne video snimke, koji odražavaju lakoću letenja.
Takvi filmski i televizijski snimci nekada su mogli da se prave pomoću veoma skupih letelica. Ali zahvaljujući kompjuterima, softveru, komunikacijama i elektronici koji sve brže napreduju, za taj posao su danas dovoljni dronovi koji ne koštaju više od nekoliko hiljada dolara i koji mogu da obavljaju sve veći broj drugih zadataka.
Internetska kompanija Amazon eksperimentiše sa dostavom paketa pomoću dronova.
Univerzitet Kalifornije u Dejvisu ekseprimentiše sa japanskim bespilotnim letelicama za zaprašivanje insekticidima koji bi koštali manje od običnih letelica ili operacija na zemlji.
Šef Udruženja međunarodnog sistema bespilotnih letelica, Majkl Toskano se nada da će američke vlasti uskoro da usvoje propise za upotrebu takvih i drugih letelica, kako bi se ova nova industrija dalje razvijala.
“Već u prve tri godine moglo bi da bude otvoreno oko 70 novih radnih mesta i ostavren prihod od 13,6 milijardi dolara.”
Eskperti navode da rastuća industrija bespilotnih letelica obuhvata kako male tako i velike tehnološke firme.
U intervjuu za Glas Amerike putem Skajpa, Rafael Pirker šef kompanije za dronove u Hongkongu, kaže da je njegova kompanija “Tim Blekšip” počela time da se bavi iz hobija, a danas je to preraslo u ozbiljni poslovni poduhvat.
“Sada je najvažniji ekonomski efekat. Upoređuju se, na primer troškovi filmske ekipe, pravog helikoptera s jedne strane i troškovi dronova s druge, kao i kvalitet video materijala.“
Profesor Kit Hejvord iz Kraljevskog aeronautičkog društva u Londonu navodi da će kompanije sve više koristiti male, relativno jeftine dronove, kao i da bi nov način poslovanja mogao da utiče na društvo.
“To jednostavno unosi promenu, značajnu promenu, mada možda ne i revoluciju u načinu organizovanja društva.”
Vojne bespilotne letelice proizvode se i operišu u SAD i mnogim drugim zemljama. Odigrale su kontroverznu ulogu u špijunaži i ratovima. U velikom broju slučajeva, američki vojni dronovi po svom izgledu, složenosti, veličini i višemilionoskoj ceni slični su vojnim ofanzivnim avionima.
Komercijalni dronovi su počeli kao obični modeli na daljinsko upravljanje. Relativno su jevtini, teški su oko jednan kilogram i najčešće služe za dostavljanje pica ili paketa, pre nego za nošenje bombi.
Kamere na dronovima prave neverovatne video snimke, koji odražavaju lakoću letenja.
Takvi filmski i televizijski snimci nekada su mogli da se prave pomoću veoma skupih letelica. Ali zahvaljujući kompjuterima, softveru, komunikacijama i elektronici koji sve brže napreduju, za taj posao su danas dovoljni dronovi koji ne koštaju više od nekoliko hiljada dolara i koji mogu da obavljaju sve veći broj drugih zadataka.
Internetska kompanija Amazon eksperimentiše sa dostavom paketa pomoću dronova.
Univerzitet Kalifornije u Dejvisu ekseprimentiše sa japanskim bespilotnim letelicama za zaprašivanje insekticidima koji bi koštali manje od običnih letelica ili operacija na zemlji.
Šef Udruženja međunarodnog sistema bespilotnih letelica, Majkl Toskano se nada da će američke vlasti uskoro da usvoje propise za upotrebu takvih i drugih letelica, kako bi se ova nova industrija dalje razvijala.
“Već u prve tri godine moglo bi da bude otvoreno oko 70 novih radnih mesta i ostavren prihod od 13,6 milijardi dolara.”
Eskperti navode da rastuća industrija bespilotnih letelica obuhvata kako male tako i velike tehnološke firme.
U intervjuu za Glas Amerike putem Skajpa, Rafael Pirker šef kompanije za dronove u Hongkongu, kaže da je njegova kompanija “Tim Blekšip” počela time da se bavi iz hobija, a danas je to preraslo u ozbiljni poslovni poduhvat.
“Sada je najvažniji ekonomski efekat. Upoređuju se, na primer troškovi filmske ekipe, pravog helikoptera s jedne strane i troškovi dronova s druge, kao i kvalitet video materijala.“
Profesor Kit Hejvord iz Kraljevskog aeronautičkog društva u Londonu navodi da će kompanije sve više koristiti male, relativno jeftine dronove, kao i da bi nov način poslovanja mogao da utiče na društvo.
“To jednostavno unosi promenu, značajnu promenu, mada možda ne i revoluciju u načinu organizovanja društva.”
Vojne bespilotne letelice proizvode se i operišu u SAD i mnogim drugim zemljama. Odigrale su kontroverznu ulogu u špijunaži i ratovima. U velikom broju slučajeva, američki vojni dronovi po svom izgledu, složenosti, veličini i višemilionoskoj ceni slični su vojnim ofanzivnim avionima.
Komercijalni dronovi su počeli kao obični modeli na daljinsko upravljanje. Relativno su jevtini, teški su oko jednan kilogram i najčešće služe za dostavljanje pica ili paketa, pre nego za nošenje bombi.
