Dok se iščekuje postizanje sporazuma u pregovorima izmedju Beograda i Prištine, Glas Amerike razgovarao je o toj problematici sa naučnim saradnikom Centra za transatlanske odnose i poznavaocem balkanskih odnosa, Dominikom Tolksdorfom.
Tolksdorf: Kosovski pregovori su u fazi realnosti i optimizma. Realnost se ogleda u teškoćama sa kojima su suočene pregovaračke strane, a optimizam u stalnim nagoveštajima da će uskoro, odnosno idućeg meseca sporazum biti postignut. Razgovori su stalno pokazivali postepeni progres, sa početnim naglaskom na rešavanju tehničkih, a sada i političkih pitanja. Jasno je da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i da je glavno sporno pitanje njegov severni deo, odnosno srpske enklave južno od reke Ibra. Ipak, pregovori se odvijaju uz prisustvo Euleksa, razmenjeni su poverenici za vezu između Beograda i Prištine, itd. Ako sadašnji pregovori budu uspešni to bi moglo da tokom vremena dovede do razgovora i o statusu pokrajine.
Glas Amerike: Američki potpredsednik Džozef Bajden je nedavno u Rimu razgovarao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Kosova Hašimom Tačijem. Da li nazirete neke promene u stavovima Vašingtona prema Srbiji i Kosovu?
Tolksdorf: Ne vidim značajnije promene američke politike prema Srbiji, mada bi duži i značajan razgovor predsednika Nikolića sa potpredsednikom Bajednom mogao da naznači početak neke prekretnice. Ipak, treba imati da umu da Balkan nije više toliko važan za SAD i da je Vašington prepustio Evropskoj uniji ulogu posrednika u pregovorima izmedju Beograda i Prištine, bez direktnog angažovanja SAD. Takav aranžman je do sada bio sasvim uspešan, pošto se učestvovanje SAD u pregovorima možda ne bi smatralo dovoljno neutralnim. Interesantno je da je EU često bila kritikovana da ima podeljen stav o Kosovu, pošto ga neke njene članice ne priznaju. Stoga, u razgovoru sa Nikolićem, Bajden nije mnogo komentariso to pitanje jer SAD nisu direktno angažovane.
Glas Amerike: Šta bi eventulano postizanje sporazuma značilo za Srbiju, Kosvo i region?
Tolksdorf: Ključni kamen spoticanja je pitanje severnog dela Kosova jer medjunarodna zajednica ne želi podelu te teritorije - kako srpski političari ponekad predlažu – jer ima na umu moguće regionalne posledice, odnosno uspostvaljanje presedana za Republiku Srpsku, zapadni deo Makedonije, itd.. Priština ne prihvata ideju paralelnih srpskih političkih sturktura na severu Kosova, jer ne želi stituaciju sličnu Republici Srpskoj, u Bosni, pošto bi sever onda mogao da blokira odluke centralne vlade. I Srbi i Albanci imaju svoje aspiracije. Beograd se bori za dobijanje datuma za početak pregovora o ulasku u EU, dok Kosovo nastoji da počne pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, kao i sporazum o bezviznom režimu sa Evropom.
Tolksdorf: Kosovski pregovori su u fazi realnosti i optimizma. Realnost se ogleda u teškoćama sa kojima su suočene pregovaračke strane, a optimizam u stalnim nagoveštajima da će uskoro, odnosno idućeg meseca sporazum biti postignut. Razgovori su stalno pokazivali postepeni progres, sa početnim naglaskom na rešavanju tehničkih, a sada i političkih pitanja. Jasno je da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i da je glavno sporno pitanje njegov severni deo, odnosno srpske enklave južno od reke Ibra. Ipak, pregovori se odvijaju uz prisustvo Euleksa, razmenjeni su poverenici za vezu između Beograda i Prištine, itd. Ako sadašnji pregovori budu uspešni to bi moglo da tokom vremena dovede do razgovora i o statusu pokrajine.
Glas Amerike: Američki potpredsednik Džozef Bajden je nedavno u Rimu razgovarao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Kosova Hašimom Tačijem. Da li nazirete neke promene u stavovima Vašingtona prema Srbiji i Kosovu?
Tolksdorf: Ne vidim značajnije promene američke politike prema Srbiji, mada bi duži i značajan razgovor predsednika Nikolića sa potpredsednikom Bajednom mogao da naznači početak neke prekretnice. Ipak, treba imati da umu da Balkan nije više toliko važan za SAD i da je Vašington prepustio Evropskoj uniji ulogu posrednika u pregovorima izmedju Beograda i Prištine, bez direktnog angažovanja SAD. Takav aranžman je do sada bio sasvim uspešan, pošto se učestvovanje SAD u pregovorima možda ne bi smatralo dovoljno neutralnim. Interesantno je da je EU često bila kritikovana da ima podeljen stav o Kosovu, pošto ga neke njene članice ne priznaju. Stoga, u razgovoru sa Nikolićem, Bajden nije mnogo komentariso to pitanje jer SAD nisu direktno angažovane.
Glas Amerike: Šta bi eventulano postizanje sporazuma značilo za Srbiju, Kosvo i region?
Tolksdorf: Ključni kamen spoticanja je pitanje severnog dela Kosova jer medjunarodna zajednica ne želi podelu te teritorije - kako srpski političari ponekad predlažu – jer ima na umu moguće regionalne posledice, odnosno uspostvaljanje presedana za Republiku Srpsku, zapadni deo Makedonije, itd.. Priština ne prihvata ideju paralelnih srpskih političkih sturktura na severu Kosova, jer ne želi stituaciju sličnu Republici Srpskoj, u Bosni, pošto bi sever onda mogao da blokira odluke centralne vlade. I Srbi i Albanci imaju svoje aspiracije. Beograd se bori za dobijanje datuma za početak pregovora o ulasku u EU, dok Kosovo nastoji da počne pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, kao i sporazum o bezviznom režimu sa Evropom.