Linkovi

Diplomate preporučile svežiji pristup Balkanu


Frenk Vizner, bivši specijalni izaslanik SAD u pregovorima o statusu Kosova

Situacija na Balkanu je rovita ali problem nisu nerešivi. Relativno mala ulaganja pažnje i resursa u region donela bi velike rezultate. Brisel ima glavnu ulogu u tom procesu ali SAD treba da budu katalizator svežije, energičnije politike prema regionu, poručili su u Vašingtonu autori izveštaja “Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu”. Oni su svoje preporuke američkoj administraciji izneli u petak na skupu u Institutu za mir.

Za prvi korak ka stabilnom Zapadnom Balkanu potrebna je politička volja u evopskim prestonicama i Vašingtonu, smatraju autori izveštaja Instituta Istok-Zapad i Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku. Njihov izveštaj je mešavina zabrinutosti i optimizma.

“Nas četvorica smo veterani diplomatije u regionu. Zaista nam je stalo do toga šta se dogadja na Balkanu i do njegove budućnosti. Stalo nam je do američkih odnosa sa regionom. Verujem da, iako situacija nije ni nalik onoj iz 1990-ih, vidimo sporu degeneraciju uslova – unutrašnje probleme, međusobne probleme u odnosima i uticaj spoljnih sila. Rusi igraju vrlo očiglednu i negativnu ulogu u ovom trenutku. Smatramo da je vreme da se američki lideri ponovo fokusiraju na region i zajedno sa prijateljima u Evropi stvore kredibilan, realističan put ka članstvu da bi mladi i stari, svi na Balkanu znali da imaju ozbiljnu, evropsku, transatlantsku budućnost“, izjavio je za Glas Amerike Frenk Vizner, bivši američki izaslanik u pregovorima o statusu Kosova i jedan od četvorica autora izveštaja.

Vizner ističe da su predstojeći samit EU u Sofiji i samit NATO-a prilika da Evropa i Amerika daju Balkanu prioritet koji zaslužuje. Autori smatraju da je situacija u Bosni i Hercegovini hitan prioritet 2018. Što se tiče Srbije, traži se podrška evropskoj integraciji Srbije ali i podržava stav da ona ne može da postane članica Unije bez priznanja nezavisnosti Kosova.

Kameron Manter, bivši ambasador SAD u Srbiji
Kameron Manter, bivši ambasador SAD u Srbiji

Kameron Manter, bivši američki ambasador u Beogradu i predsednik instituta Istok-Zapad, jedan je od autora izveštaja:

"Ukupno sam i dalje optimista u pogledu odnosa Srbije i Kosova. Nas koji smo napisali izveštaj više brine stabilnost Bosne, koja je važna i za Srbiju i Kosovo. Ne gledamo na odnos Srbije i Kosova kao izolovan problem, čini mi se da se neke inicijative se odvijaju dobro, neke ne tako dobro. Međutim, treba imati u vidu mogućnost da stvari krenu po zlu ako se problemi u Bosni ne reše. Sa pozitivne strane, Grčka i Makedonija se izgleda bliže sporazumu što pokazuje da u regionu može da postoji atmosfera saradnje.“

Na pitanje da li očekuje da aktuelna srpska vlada prizna nezavisno Kosovo, bivši američki ambasador u Beogradu kaže da je optimista zato što Srbija i Kosovo razgovaraju – od najvišeg nivoa do nivoa običnih građana. Na isto pitanje, ambasador Vizner priznaje:

"Ne vidim da će se to dogoditi odmah. Ali moram reći da sam impresioniran fleksibilnošću naših evropskih prijatelja da ne govore u kontekstu ove ili one vlade već govore o partnerima - da su i stanovnici Kosova i Srbije partneri Evrope, izvan okvira formalnog pridruženja."

Frenk Vizner, bivši specijalni izaslanik SAD za Balkan
Frenk Vizner, bivši specijalni izaslanik SAD za Balkan

Autori izveštaja takođe procenjuju da „nije vreme“ za eventualnu „veliku nagodbu“ Beograda i Prištine o razmeni teritorija i smatraju da bi trajna ameirčka ili NATO baza na Kosovu „nepotrebno provocirala Rusiju i Srbiju.“ S druge strane, Frenk Vizner je na panelu izjavio:

"Verujemo da NATO treba da preuzme veću ulogu u formiranju malih, defanzivnih, oružanih snaga na Kosovu. Koliko god da ta ideja ne bude dobro primljena u Beogradu, to jedino ima smisla.“

Deo izveštaja bavi se uticajem stranih faktora. Konstatovano je da Kina ubrzano razvija svoju ekonomsku platformu u regionu i ulaže u projekte infrastrukture ne vodeći mnogo računa o evropskim ekološkim i radnim standardima. Srbija je opisana kao „fokalna tačka“ ruske spoljne politike u regionu a "nespretni" pokušaj puča u Crnoj Gori kao ekstremni primer ruskih aktivnosti.

"Osnovni problem koji imamo sa Rusima nije da oni predlažu niz drugačijih rešenja. Problem je što oni zapravo ne žele rešenja. Ne dopadaju im se naši predlozi i politika im je usmerena na stvaranje problema i prepreka nama. Vidimo to na Kosovu, gde neguju odnose sa Srbima i podržavaju u nepriznavanju Kosova. Podrška Milradu Dodiku u Bosni je podrivanje pokuašaja da se nađe rešenje teške situacije. U sporu oko imena Makedonije i Grčke igraju dvostruku igru“, navodi Tomas Grejem, direktor organizacije Kisindžer Asosijejts.

Autori se nadaju da će američka administracija u donošenju političkih odluka politike uzeti u obzir ovaj izveštaj.

"Ovo nije izveštaj o Balkanu. On pokušava da objasni kako Amerika može da igra napredniju, više katalizatorsku ulogu u regionu. Ljudi koji traže u njemu kompleksne odgovore na probleme u regionu će biti razočarani ali nadamo se da će biti primljen na pravi način tako da će predsednik SAD, Kongres, Stejt Department zaključiti - potrebno je da obraćamo pažnju na ove pojave. Ako se to dogodi bićemo uspešni i efekat neće biti samo u SAD već će naše partnerstvo sa EU imati uticaj u regionu“, zaključio je u izjavi za Glas Amerike Kameron Manter.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG