Nekoliko meseci pre održavanja izbora za Evropski parlament (EP) savezništvo evropske desnice sve više jača, dok su socijaldemokratske stranke i sindikati i dalje razjedinjeni na nacionalnom nivou, jedna je od ključnih ocena sa današnje konferencie „Call to Europe in the Western Balkans“ održanoj u Beogradu. Prema procenama učesnika, očekuje se da oko 30 odsto EP posle izbora zazumu partije desničarskog opredeljenja.
Govoreći o situaciji u EU, bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske, Vesna Pusić rekla je da u Uniji postoji velika politička razjedinjenost, a da je "jedina prava internacionala - internacionala ekstremne desnice".
“Bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa Stiv Benon stvara političku internacionalu desnice na evropskom kontinentu, dok se mi i dalje podsmevamo malim strankama ekstremne desnice,” kaže ona.
Međutim desnica jača u Hrvatskoj, kao i svuda po Evropi, i u ovom trenutku Benon po Evropi pravi savez ekstremne desnice koji bi počeo da ruši Evropsku uniju, navodi Pusić.
“Proces koji se počeo događati u Evropi pobedama, mi ih zovem populisti, ali ja bi rekla da su to lideri koji su prepoznali neke kratice, ili neke brzopotezne taktike za mobilizaciju biračkog tela. A znamo da su najbrozopteznije i najefikasnije taktike te vrste - strah,” kaže Pusić.
On je mišljenja da se strah kao instrument vratio na evropsku političku scenu u velikom formatu i na mnogo mesta i da se pokazao kao je efikasan, jednim delom zbog ekonomske, ali i zbog migrantske krize.
Ocenjeno je i da će desnica uzeti veliki broj mesta u sledećem sazivu EP, a da, kako kaže Pusić, koliko god mi mislili da su ti izbori nevažni, ukoliko prođu po krivu potencijalno su opasni jer mogu biti “kraj Evrope”.
Za Boška Jakšića, koji je citirao francuskog predsednika Emanuela Makrona da je EU u građanskom ratu, reč o ratu između liberalizma i protivnika liberalizma u Evropi.
“Svedoci smo diskreditovanju temeljnih vrednosti EU i to jasno vidimo na primeru Poljske i Mađarske“, kaže Jakšić, koji ocenjuje da je rast populističke politike u Evropi i dalje visok i zasnovan na temeljima finansijske krize iz 2008. godine i migrantske krize.
Jakšić je rekao da lideri u Beogradu sa velikim stepenom entuzijazma prate nacionalističke i retro trendove i smatraju da prodor desnice omogućava i prodor ruskog uticaja na ceo Zapadni Balkan (ZB). Istovremeno, kako smatra Jakšić, većini lidera na ZB dopada model mađarskog premijera Viktoa Orbana zbog čega su spremni da izaberu autoritarnu i nacionalističku EU.
Od 32 spoljnopolitičke deklaracije EU usvojene u prvoj polovini ove godine Srbija odbila da podrži 16, od kojih se devet odnosilo na Rusiju. Time se, po oceni spoljnopolitičkog komentatora Jakšića, Beograd direktno udaljava od EU, jer je stepen usaglašenosti spoljne politike nekada bio veći od 80 odsto, a sada je ispod 50 odsto.
Kada je reč o integraciji ZB u EU, ocenjeno je da će nakon izbora za EP, Brisel uspostaviti novu politiku ka Zapadnom Balkanu koja će biti pre svega zasnovana na kritikama.
Natan Albahari iz ISAC fonda u Srbiji smatra da će države u regionu morati da ispune sve kriterijume, pored onih političkih kao što su dijalog između Beograda i Prištine ili makedonsko-grčkog spora.
On navodi da je Srbija odlučila da ne podržava deklaracije EU vezane za države koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Dok je pregovaračko Poglavlje 31, vezano za zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, za Hrvatsku, na primer, bilo samo tehničko poglavlje, za Srbiju je postalo političko, konstatovao je Albahari.
Vesna Pusić smatra da prilagođavanje spoljne politike zemalja ZB sa spoljnom politikom EU treba da bude jedan od poslednjih zadataka na evropskom putu, dok su vladavina prava i reforme institucija prioriteti jer, kako kaže, „to je ono što zapravo direktno utiče na građane“.
Milorad Pupovac smatra da su i EU i ZB deo iste vremenske matrice istorijskog revizionizma i zaključuje da je problem u tome što više nije reč o populizmu na tlu Evrope, već u pojavi određenih oblika nacionalnizma, fašizma pa čak i nacizma.
Sebastijan Grikur iz francuske Fondacije Žan Žores je izjavio da se neki lideri na ZB nadaju raspadu EU, kako bi zadržali vlast. Oni nisu zabrinuti zbog Rusije, Kine i Turske, a njihov jedini neprijatelj je proces reformi u vladavini prava i demokratiji, rekao je Grikur.