Saradnik Glasa Amerike Brajan Peden je u Floridi razgovarao sa američko-jevrejskim i američko-muslimanskim biračima o tome šta su oni čuli od kandidata o spoljnoj politici i, posebno, o podršci Sjedinjenih Država Izraelu i kako bi ona mogla da utiče na njihov glas.
Patriotske pesme su obeležile atmosferu u dobrostojećem okrugu Palm Bič, na jugu Floride, gde su se stanovnici okupili da zajedno gledaju predsedničku debatu. Mnogi ovde su američki Jevreji, koji čine mali, ali politički aktivan birački blok u Floridi, koji podržava pretežno demokratske kandidate. Predsednik Barak Obama je govorio o njihovom glavnom spoljnopolitičkom interesu, sigurnosti i bezbednosti Izraela.
„Pre svega, Izrael je istinski prijatelj. On je naš najveći saveznik u regionu. I ako Izrael bude napadnut, Amerika će stajati uz Izrael. To sam jasno govorio tokom celog predsednikovanja.“
Ali odnosi predsednika Obame i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, zategnuti su zbog načina rešavanja problema sa iranskim nuklearnim programom. Republikanski kandidat Mit Romni je rekao da je predsednik ispoljio slabost u pogledu muslimanskog sveta.
„Gospodine predsedniče, razlog zbog kojeg to nazivam turnejom izvinjavanja jeste to što ste otišli na Bliski istok i leteli u Egipat i Saudijsku Arabiju i Tursku i Irak. Uzgred rečeno, preskočili ste Izrael, našeg najbližeg prijatelja u regionu, ali ste otišli u druge zemlje.“
Ajra Šeskin, direktor Jevrejskog demografskog projekta na Univerzitetu u Majamiju, nije uveren u ispravnost Romnijeve tvrdnje.
„Obama je 2009. otišao u središte arapskog sveta u Kairu i suštinski rekao ljudima da Izrael jeste naš prijatelj i da će to uvek biti tako i da se holokaust stvarno dogodio. Rekao im je da to treba da prihvate. Nema smisla poricati činjenice.“
Ali Romnijeva kritika da predsednik - kako je rekao – kasni sa uvođenjem ekonomskih sankcija Iranu da bi prekinuo nuklearni program Teherana, dopala se Stenliju Zerneru, američkom Jevrejinu i demokrati, koji kaže da neće glasati za predsednika Obamu.
„Mislim da on to govori već četiri godine. Kaže da nećemo da dopustimo Irancima da izgrade uranijumske pogone, nećemo im dozvoliti da nabave materijal da to urade. I evo nas četiri godine kasnije i ništa se ne radi. Iran se približio izgradnji tih objekata, pravljenju atomske bombe.“
I dok kandidati pridobijaju američko-jevrejsku podršku, neki američki muslimani u Floridi, kao što je politički aktivista Amber Čadri, kažu da ih odbija proizraelska pristrasnost u obe kampanje.
„Jasno mi je da podržavaju Izrael. I ja podržavam Izrael, ali zašto vi ne možete da podržite Palestinu. Hoću da kažem da Amerika igra toliko veliku ulogu u celom palestinsko-izraelskom problemu. Zbog čega ne možete da budete pošten arbitar u tome?“
Na ovim vrlo neizvesnim izborima, analitičari smatraju da su oba kandidata napravila političku računicu da se takmiče za veći broj proizraelskih glasova među američkim Jevrejima i hrišćanskim konzervativcima, čak i ako to znači gubitak dela američko-muslimanske podrške.
Patriotske pesme su obeležile atmosferu u dobrostojećem okrugu Palm Bič, na jugu Floride, gde su se stanovnici okupili da zajedno gledaju predsedničku debatu. Mnogi ovde su američki Jevreji, koji čine mali, ali politički aktivan birački blok u Floridi, koji podržava pretežno demokratske kandidate. Predsednik Barak Obama je govorio o njihovom glavnom spoljnopolitičkom interesu, sigurnosti i bezbednosti Izraela.
„Pre svega, Izrael je istinski prijatelj. On je naš najveći saveznik u regionu. I ako Izrael bude napadnut, Amerika će stajati uz Izrael. To sam jasno govorio tokom celog predsednikovanja.“
Ali odnosi predsednika Obame i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, zategnuti su zbog načina rešavanja problema sa iranskim nuklearnim programom. Republikanski kandidat Mit Romni je rekao da je predsednik ispoljio slabost u pogledu muslimanskog sveta.
„Gospodine predsedniče, razlog zbog kojeg to nazivam turnejom izvinjavanja jeste to što ste otišli na Bliski istok i leteli u Egipat i Saudijsku Arabiju i Tursku i Irak. Uzgred rečeno, preskočili ste Izrael, našeg najbližeg prijatelja u regionu, ali ste otišli u druge zemlje.“
Ajra Šeskin, direktor Jevrejskog demografskog projekta na Univerzitetu u Majamiju, nije uveren u ispravnost Romnijeve tvrdnje.
„Obama je 2009. otišao u središte arapskog sveta u Kairu i suštinski rekao ljudima da Izrael jeste naš prijatelj i da će to uvek biti tako i da se holokaust stvarno dogodio. Rekao im je da to treba da prihvate. Nema smisla poricati činjenice.“
Ali Romnijeva kritika da predsednik - kako je rekao – kasni sa uvođenjem ekonomskih sankcija Iranu da bi prekinuo nuklearni program Teherana, dopala se Stenliju Zerneru, američkom Jevrejinu i demokrati, koji kaže da neće glasati za predsednika Obamu.
„Mislim da on to govori već četiri godine. Kaže da nećemo da dopustimo Irancima da izgrade uranijumske pogone, nećemo im dozvoliti da nabave materijal da to urade. I evo nas četiri godine kasnije i ništa se ne radi. Iran se približio izgradnji tih objekata, pravljenju atomske bombe.“
I dok kandidati pridobijaju američko-jevrejsku podršku, neki američki muslimani u Floridi, kao što je politički aktivista Amber Čadri, kažu da ih odbija proizraelska pristrasnost u obe kampanje.
„Jasno mi je da podržavaju Izrael. I ja podržavam Izrael, ali zašto vi ne možete da podržite Palestinu. Hoću da kažem da Amerika igra toliko veliku ulogu u celom palestinsko-izraelskom problemu. Zbog čega ne možete da budete pošten arbitar u tome?“
Na ovim vrlo neizvesnim izborima, analitičari smatraju da su oba kandidata napravila političku računicu da se takmiče za veći broj proizraelskih glasova među američkim Jevrejima i hrišćanskim konzervativcima, čak i ako to znači gubitak dela američko-muslimanske podrške.