„U utorak smo videli tuču na fudbalskoj utakmici reprezentacija Srbije i Albanije, koju je izazvao dron sa zastavom „Velike Albanije“. Prošlog vikenda, vandali su grafitima išarali zidove i kapiju srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani, i ispisali grafite u drugim delovima Kosova kasnije ove nedelje.
To su besmislena ali destruktivna ispoljavanja albanskog etno-nacionalizma. Medjutim, to su takodje ozbiljna dela, zbog reakcije koju izazivaju. Veruje se da je poseta albanskog premijera Rame Beogradu dovedena u pitanje zbog incidenta tokom utakmice, remeteći odnose koji su bili relativno dobri. Srbi na Kosovu plaše se da su grafiti uvod u nešto mnogo gore.
Ovi incidenti su ozbiljni i zbog političke poruke koju šalju. Postoje Albanci koji bi voleli da ponovo otvore ono što je u 19. veku bilo poznato kao “albansko pitanje” – da li će Albanci živeti u jednoj zemlji ili nekoliko? Postoje Srbi koji bi takodje voleli da ponovo otvore srpsko pitanje – da li će Srbi živeti u jednoj zemlji ili njih nekoliko?
Balkanski ratovi 1990-ih i medjunarodna zajednica dali su nedvosmislene odgovore na oba pitanja – i Albanci i Srbi će živeti u nekoliko zemalja. Mnogi Srbi danas žive ne samo u Srbiji, gde su većinsko stanovništvo, već takodje i u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu. Mnogi Albanci ne žive samo u Albaniji i Kosovu, gde su brojčana većina, već i u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Bivše unutrašnje granice SFRJ i medjunarodna granica Albanije nisu prekrojene po etničkim linijama, već su zadržane tamo gde su bile u vreme pada Berlinskog zida.
Milošević je pokušao da prekroji te granice. Izgubio je u ratu u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Albanci koji zamišljaju da mogu da ponovo otvore pitanje granice zalažu se za rešenje koje je želeo Milošević. Štaviše, njihovi pokušaji odvijaju se u vreme dok medjunarodna zajednica vodi rat u Iraku i Siriji da bi sprečila promenu granica koju želi da nametne Islamska država Iraka i Sirije (ISIS). Takodje se odvija u vreme dok Zapad pokušava da spreči Rusiju u prekrajanju granica Ukrajine koje se vrši u ime uvažavanja etničkih razlika.
Albanski etno-nacionalisti ne mogu da očekuju nikakvo razumevanje medjunarodne zajednice, a mogu da računaju i na veliki otpor svojim apsurdnim idejama.
Mnogo takvih ideja, medjutim, opstaje. Na Albancima koji uvidjaju koliko su one opasne i destabilizujuće, leži uloga da spreče njihove širenje.
Ruski predsednik Putin danas je uživao u zvaničnom dočeku tokom posete Beogradu u sred ukrajinskog debakla, što je nešto što podjednako iritira Vašington i Brisel. Za Albance u Albaniji i na Kosovu bilo bi mnogo bolje da se koncentrišu na ono što je zaista važno – da se kvalifikuju za prijem u Evropsku uniju koja će jednog dana učiniti njihove granice nevidljivim – umesto da rade besmislene stvari koje će ih otudjiti od prijatelja u Americi i Evropskoj uniji”, zaključuje Danijel Server na svom blogu peacefare.net