Kineski zvaničnici sve češće govore o tome da je došlo vreme da dolar bude zamenjen novim svetskim valutama, uključujući kineski juan. Slično mišljenje je ovih dana izneo i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je na Forumu u Davosu predložio da Međunarodni monetarni fond uključi u korpu najjačih deviza i valute ekonomija u ekspanziji. A, francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji ove godine predsedava Grupom G-20, razgovarao je o toj ideji sa predsednikom Obamom, prošlog meseca u Vašingtonu. Po rečima, Danijela Hamiltona, izvršnog direktora Centra za transatlantske odnose pri Školi za medjunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, francuski gost je dobio učtiv ali negativan odgovor. U razgovoru za naš program, Hamilton objašnjava zašto američka strana smatra takav potez nerealnim.
„To je stara francuska ideja. Sarkozi smatra da u današnjem multipolarnom svetu u kojem se pojavljuju nove ekonomske sile, dolar, treba da bude zamenjen takozvanom 'korpom rezervnih valuta.' Međutim, problem je u valutama i zemljama koje dolaze u obzir.“
Na dolar danas otpada oko 60 odsto rezervi svih banaka u svetu. Oko 27 odsto rezervi je u evrima. To je druga najznačajnija i alternativna rezervna valuta, koja trenutno prolazi kroz teškoće. Treća po značaju je britanska funta, koja je nekada bila svetska rezervna moneta, ali danas čini samo četiri odsto bankarskih rezervi. Na japanski jen otpada svega 3 odsto.“
Hamilton kaže da je jedina valuta o kojoj bi uopšte moglo da se govori kineski juan, čiji je drugi naziv renminbi. Međutim, kineska moneta čak nije ni konvertabilna, dodaje on:
„Kineski novac se ne koristi na međunarodnim tržištima. Kineska vlada, takođe, kontroliše opticaj i vrednosti juana, i očigledno ne želi da odustane od toga. Sve dok juan nije otvoren, konvertabilan i izložen zakonima tržišta teško je zamisliti da bi mogao da igra ulogu rezervne valute. Istina, Peking nastoji da promovišu tu ideju, ali istovremeno juanu ne dozvoljavaju pristup na međunarodno tržište, jer to podrazumeva mnogo slobodniju privredu od one koja sada postoji u Kini. Izlazak juana na međunarodno tržište verovatno bi doveo i do znatnog povećanja njegove vrednosti, što Peking takodje ne želi, jer bi time bio ugrožen izvoz kineske robe, odnosno smanjile bi se državne rezerve i usporio ekonomski rast zemlje.“
Nisu ni sve evropske zemlje spremne da podrže Sarkozijev predlog, kaže Hamilton:
“Kancelarka Angela Merkel i druge nemačke kolege nisu naročito oduševljeni Sarkozijevom idejom. Oni ukazuju da tržište treba da odredi status i vrednost međunarodnih valuta, a ne politika koja bi bila orkestrirana.“
Sarkozi predlaže da razne valute dominiraju pojedinim regionima, kaže Hamilton. Evro bi, na primer, dominirao na evropskom tržištu, brazilski real u Južnoj Americi, a juan u Aziji:
„Mislim da se ideja o multipolarnom političkom i ekonomskom poretku poklapa sa ambicijom Francuske da Evropa deluje kao samostalan faktor. Međutim, treba videti da li je takav koncept ostvariv. Zašto bi, na primer, brazilska, indijska ili ruska moneta mogle da se kvalifikuje kao rezervna valuta? Sve su to još uvek zemlje u razvoju suočene sa velikim brojem unutrašnjih problema čiji je monetarni sistem uglavnom pod državnom kontrolom.“
Valute ekonomija u ekspanziji ne samo što ne funckionišu na isti način kao dolar, funta ili jen, već ih malo ko uopšte kupuje, dodaje Hamilton. On kaže da je evro jedina valuta koja bi potencijalno mogla da zameni dolar. Ali, i tu postoje prepreke:
„Evrozona, pre svega, prolazi kroz teškoće. Zatim, evro nije propraćen i zajedničkom ekonomskom politikom 16 zemalja evrozone. Problem je i to što evro ne upotrebljavaju sve članice Evropske unije. Sve su to su razlozi zbog kojih evro, baz za sada, ne može da postigne status jednak dolaru.“
Po rečima našeg sagovornika, dominacija dolara u svetskoj privredi trajaće još decenijama.