“Kako se u poslednje vreme Rusija postavlja prema sirijskom izazovu?” Kolega Branko Mikašinović zamolio je za odgovor na to pitanje vašingtonskog analitičara, Igora Dančenka.
Dančenko: “Ruska pozicija prema Siriji se postepeno menja, kao rezultat dvogodišnjeg gradjanskog rata i uticaja Zapada i postala je fleksibilnija. Mada Moskva i dalje podržava Asadov režim, ona ukazuje da velike sile ne mogu da ignorišu taj gradjanski rat, niti razna strujanja u okviru njega, i kao i druge svetske sile, zauzima proaktivan stav, mada je to konflikt koji ne ugrožava njene nacionalne interese. Medjutim, na praktičnom planu, Rusija pokušava da zaštiti svoje ekonomske veze i vojno savezništvo sa Sirijom. U pitanju je i strateška važnost te zemlje pošto se ona graniči sa Izraelom, Libanom, Turskom, Jordanom i Irakom. Pored toga Rusija u podršci sirijskom režimu vidi sebe kao branioca medjunarodnog prava i državnog suvereniteta.”
Glas Amerike: Da li će se savezništvo Rusije i Irana u odbrani sirijskog režima dalje jačati?
Dančenko: “Odnosi izmedju Rusije i Irana u pogledu sirijskog pitanja su se značajno promenili tokom proteklih godinu dana. Naime, Rusija i Iran, pa i Kina, nastoje da predstave sebe kao posrednike, odnosno umerene glasove, koji se protive agresivnom zapadnom rešavanju konflikta. Medjutim, sada Moskva i Teheran imaju sasvim različite stavove o tom pitanju. Rusija se sve više pribiližava Zapadu, jer ne želi da bilo kakvi ekstremni elementi preuzmu vlast u toj zemlji, dok je Iran, suprotno tome, zaintersovan za dalju islamizaciju Sirije, čak i ako Asadov režim padne, uprkos njegovoj podršci.”
Glas Amerike: Ko u ovom trenutku ima vojno i ideološko preimućstvo u Siriji?
Dančenko: “Još uvek nije jasno ko je vojno jači, ali ono što je jasno jeste da će Asad relativno brzo morati da napusti vlast, ili dobrovoljno, u okviru nekog prelaznog perioda i organizovanja izbora, ili će biti nasilno svrgnut sa vlasti. U tom slučaju, gradjanski rat u Siriji bi mogao da se intenzivira i regionalno proširi. To nije ni u čijem interesu, osim ekstremnih elemenata, zato je od suštinske važnosti da se taj scenario spreči. To je u stvari težak zadatak pošto Zapad pokušava da pomogne sekularne i prodemokratske snage u toj zemlji, a da istovremeno obuzda i lokalizuje islamističke, koje uprkos svemu, imaju jak versko-ideološki uticaj.”
Dančenko: “Ruska pozicija prema Siriji se postepeno menja, kao rezultat dvogodišnjeg gradjanskog rata i uticaja Zapada i postala je fleksibilnija. Mada Moskva i dalje podržava Asadov režim, ona ukazuje da velike sile ne mogu da ignorišu taj gradjanski rat, niti razna strujanja u okviru njega, i kao i druge svetske sile, zauzima proaktivan stav, mada je to konflikt koji ne ugrožava njene nacionalne interese. Medjutim, na praktičnom planu, Rusija pokušava da zaštiti svoje ekonomske veze i vojno savezništvo sa Sirijom. U pitanju je i strateška važnost te zemlje pošto se ona graniči sa Izraelom, Libanom, Turskom, Jordanom i Irakom. Pored toga Rusija u podršci sirijskom režimu vidi sebe kao branioca medjunarodnog prava i državnog suvereniteta.”
Glas Amerike: Da li će se savezništvo Rusije i Irana u odbrani sirijskog režima dalje jačati?
Dančenko: “Odnosi izmedju Rusije i Irana u pogledu sirijskog pitanja su se značajno promenili tokom proteklih godinu dana. Naime, Rusija i Iran, pa i Kina, nastoje da predstave sebe kao posrednike, odnosno umerene glasove, koji se protive agresivnom zapadnom rešavanju konflikta. Medjutim, sada Moskva i Teheran imaju sasvim različite stavove o tom pitanju. Rusija se sve više pribiližava Zapadu, jer ne želi da bilo kakvi ekstremni elementi preuzmu vlast u toj zemlji, dok je Iran, suprotno tome, zaintersovan za dalju islamizaciju Sirije, čak i ako Asadov režim padne, uprkos njegovoj podršci.”
Glas Amerike: Ko u ovom trenutku ima vojno i ideološko preimućstvo u Siriji?
Dančenko: “Još uvek nije jasno ko je vojno jači, ali ono što je jasno jeste da će Asad relativno brzo morati da napusti vlast, ili dobrovoljno, u okviru nekog prelaznog perioda i organizovanja izbora, ili će biti nasilno svrgnut sa vlasti. U tom slučaju, gradjanski rat u Siriji bi mogao da se intenzivira i regionalno proširi. To nije ni u čijem interesu, osim ekstremnih elemenata, zato je od suštinske važnosti da se taj scenario spreči. To je u stvari težak zadatak pošto Zapad pokušava da pomogne sekularne i prodemokratske snage u toj zemlji, a da istovremeno obuzda i lokalizuje islamističke, koje uprkos svemu, imaju jak versko-ideološki uticaj.”