Svake godine, i u bogatim i u siromašnim zemljama, više od milion beba umre zato što su prevremeno rođene. Mnoga od te sićušne dece koja prežive, ostanu trajno onesposobljena. Tokom poslednjih godina, organizacije koje su usmerene na dečje zdravlje trude se da podignu svest o tome koliko je opasno prevremeno rođenje i šta se može učiniti da se ono spreči. To je svrha Svetskog dana prevremenog rođenja, koji je obeležen ranije ovog meseca. To je takođe i dan za obrazovanje majki o tome kako da se brinu o bebama koje su rođene prerano.
Ovo malo stvorenje je jedno od više od 15 miliona beba koje počinju svoj život sa velikim zaostatkom... zato što su rođene prerano.
Prevremeno rođenje je najveći uzrok smrti novorođenčadi širom sveta, iako je većina tih beba mogla da bude spasena, kaže dr Džoj Lon iz organizacije „Spasimo decu“.
„Većini tih beba nije potrebna intenzivna nega. One bi mogle da budu spasene uz pomoć takozvane 'kengur-nosiljke' na majčinim grudima, koja omogućava bolje dojenje, brže dobijanje telesne težine, bolju kontrolu temperature i izbegavanje infekcija“.
Međunarodno udruženje obeležava Svetski dan prevremenog rođenja 17. novembra. To je deo globalnih napora za smanjenje broja prevremenih rođenja širom sveta i spasavanje svakog desetog novorođenčeta koje je prevremeno rođeno. Kristofer Hausen je epidemiolog u organizaciji „Marš za bebe“.
„Mnogo toga može da se uradi u cilju prevencije, a ključ za to počinje u zemljama sa visokim prihodima“.
Hausen je jedan od autora studije o prevremenim rođenjima koja je objavljena u britanskom medicinskom časopisu „Lanset“. Studija preporučuje pet dokazanih načina za smanjenje broja prevremenih rođenja. To uključuje ukidanje mogućnosti dobrovoljnog carskog reza i izazvanih porođaja pre 39-te nedelje trudnoće. Obe prakse postale su veoma česte u razvijenim zemljama.
Novo istraživanje ustanovilo je da je za normalni razvoj, bebama potrebno da provedu najmanje 39 nedelja u materici. Dženifer Haus je predsednica fondacije „Marš za bebe“.
„Potpuni razvoj mozga i pluća ne postiže se pre najmanje 39-te nedelje trudnoće“.
Drugi dokazani načini za smanjenje broja prevremenih rođenja obuhvataju smanjenje broja embriona prilikom veštačke oplodnje, prestanak pušenja i ograničavanje telesne težine tokom trudnoće, kao i obezbeđivanje dobre zdravstvene nege pre i tokom trudnoće.
Dr Hausen kaže da podaci dolaze iz bogatih zemalja, ali da ta saznanja mogu da se primene svuda.
„To su pitanja koja takođe postaju aktuelna i u zemljama sa srednjim i niskim prihodima“.
Za one koji obeležavaju Svetski dan prevremenih rođenja, stranica na Fejsbuku omogućava ljudima da putem interneta podele svoje priče o bebama koje su rođene prerano. To je jednostavan način da se da živi primer pitanju prevremenih rođenja.
Ovo malo stvorenje je jedno od više od 15 miliona beba koje počinju svoj život sa velikim zaostatkom... zato što su rođene prerano.
Prevremeno rođenje je najveći uzrok smrti novorođenčadi širom sveta, iako je većina tih beba mogla da bude spasena, kaže dr Džoj Lon iz organizacije „Spasimo decu“.
„Većini tih beba nije potrebna intenzivna nega. One bi mogle da budu spasene uz pomoć takozvane 'kengur-nosiljke' na majčinim grudima, koja omogućava bolje dojenje, brže dobijanje telesne težine, bolju kontrolu temperature i izbegavanje infekcija“.
Međunarodno udruženje obeležava Svetski dan prevremenog rođenja 17. novembra. To je deo globalnih napora za smanjenje broja prevremenih rođenja širom sveta i spasavanje svakog desetog novorođenčeta koje je prevremeno rođeno. Kristofer Hausen je epidemiolog u organizaciji „Marš za bebe“.
„Mnogo toga može da se uradi u cilju prevencije, a ključ za to počinje u zemljama sa visokim prihodima“.
Hausen je jedan od autora studije o prevremenim rođenjima koja je objavljena u britanskom medicinskom časopisu „Lanset“. Studija preporučuje pet dokazanih načina za smanjenje broja prevremenih rođenja. To uključuje ukidanje mogućnosti dobrovoljnog carskog reza i izazvanih porođaja pre 39-te nedelje trudnoće. Obe prakse postale su veoma česte u razvijenim zemljama.
Novo istraživanje ustanovilo je da je za normalni razvoj, bebama potrebno da provedu najmanje 39 nedelja u materici. Dženifer Haus je predsednica fondacije „Marš za bebe“.
„Potpuni razvoj mozga i pluća ne postiže se pre najmanje 39-te nedelje trudnoće“.
Drugi dokazani načini za smanjenje broja prevremenih rođenja obuhvataju smanjenje broja embriona prilikom veštačke oplodnje, prestanak pušenja i ograničavanje telesne težine tokom trudnoće, kao i obezbeđivanje dobre zdravstvene nege pre i tokom trudnoće.
Dr Hausen kaže da podaci dolaze iz bogatih zemalja, ali da ta saznanja mogu da se primene svuda.
„To su pitanja koja takođe postaju aktuelna i u zemljama sa srednjim i niskim prihodima“.
Za one koji obeležavaju Svetski dan prevremenih rođenja, stranica na Fejsbuku omogućava ljudima da putem interneta podele svoje priče o bebama koje su rođene prerano. To je jednostavan način da se da živi primer pitanju prevremenih rođenja.