1963. godine, američki Kongres je usvojio zakon o jednakim platama, ali više od 50 godina kasnije, nejednakost u platama muškaraca i žena se nastavlja. Na zvanični Dan jednakosti plata, 14. april, aktivisti za ravnopravnost u zaradama okupili su se u Njujorku pozivajući vladu i poslodavce na akciju.
Aktivisti su se okupili da bi skrenuli pažnju na dugogodišnji nacionalni problem – jaz u zaradama muškaraca i žena. Sedamdeset odsto američkih žena radi, ali u proseku zaradjuju samo 78 centi na svaki dolar koji zarade njihove muške kolege.
Kada je reč o ženama koje nisu belkinje, razlika je još dramatičnija. Afroamerikanke zaradjuju samo 64 centi na dolar zarade muškaraca, a Latinoamerikanke 56 centi.
“Ovo nije pitanje ženskih prava – već ljudskih prava. Žene su majke, mi podižemo decu budućnost, narednu generaciju, i ako ne zaradjujemo dovoljno da bismo izdržavale svoje porodice, onda ispaštaju svi, čitava zajednica”, kaže Marta Kember, direktorka YWCA, jedne od najstarijih ženskih organizacija u SAD.
“Svakog dana govorim svojim ćerkama da ako su pametne i vredno rade, mogu da ostvare sve što zamisle. Ne želim da im govorim neistinu. Želim da znaju da će za sve što rade biti plaćene podjednako kao muškarci”, istakao je Robert Kornegi, član njujorške gradske skupštine.
Ta razlika u zaradama žene košta gotovo 450 milijardi dolara u izgubljenim primanjima. Beverli Njufeld kaže da je osnovala organizaciju “PowerHer NY” kako bi ubrzala ekonomsku pravednost.
“Zbog neravnopravnosti u zaradama, prosečna žena koja radi puno radno vreme mora da radi oko 15 meseci da bi zaradila ono što prosečan muškarac, belac, zaradi za godinu dana. To je mnogo novca, a taj gubitak je kumulativno sve veći tokom karijere i ženskog životnog veka.
Ova tema je privukla nacionalnu pažnju a nejednakost u zaradama pomenuo je i predsednik Obama u svom govoru o stanju nacije u januaru.
“Ništa ne pomaže porodicama da spajaju kraj s krajem bolje od većih plata. Zato Kongres mora da usvoji zakon kojim bi se osiguralo da je žena plaćena isto kao muškarac kada obavlja isti posao.”
Medjutim, zakon o jednakim platama je konstantno zakočen na federalnom niovu.
Zato su zakonodvaci u nekoliko država odlučili da preduzmu akciju. Članica skupštine države Njujork, Mišel Tajtus, podnela je predlog zakona o jednakim platama, za koji se očekuje da će biti usvojen ove godine. Njime će se radnici koji javno govore o svojim platama štititi od odmazde poslodavaca.
“Poslodavci obično ne dozvoljavaju svojim zaposlenima da diskutuju o platama kolega. Zato postoji svojevrsna tiha diskriminacija. Jer ako ne znate da razlika postoji, ne možete da se borite protiv nje.”
Akvisti kažu da jaz u platama ne pogadja samo žene. Dok se na čelu četvrtine američkih porodica nalaze žene koje samostalno odgajaju decu, pitanje jednakih plata ima ogroman uticaj na čitave porodice.