Nedavna poseta američkog predsednika Donalda Trampa Evropi podstakla je kritike na njegov račun, u Americ i u inostranstvu. Na samitu u Helsinkiju, delovalo je da Tramp više veruje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, nego američkim obaveštajnim službama. U Briselu, američki predsednik ponovo je zahtevao da članice NATO-a povećaju svoj finansijski doprinos savezu, što se nije dopalo američkim saveznicama u Evropi.
Pre odlaska na samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Donald Tramp je obećao oštru retoriku u vezi sa optužbama na račun Rusije da se mešala u predsedničke izbore 2016. Međutim, posle tih razgovora, Tramp je zaprepastio mnoge odgovorom na na pitanje da li veruje izveštajima američkih obaveštajnih službi koje direktno optužuju Kremlj.
“Moji ljudi su mi rekli, Den Kouts (direktor Nacionalne obaveštajne službe) mi je rekao, kao i neki drugi. Rekli su da misle da je Rusija. Ovde je predsednik Putin. On je upravo rekao da to nije Rusija. Reći ću vam sledeće, ne vidim nikakav razlog zašto bi to bila Rusija”, rekao je Tramp.
Posle lavine kritika u SAD, i to iz obe vodeće američke stranke, Tramp je objasnio da se nije dobro izrazio.
“Rekao sam reč ‘bi’ umesto “ne bi”. Ta rečenica je trebalo da glasi ‘Ne vidim nikakav razlog zašto to ne bi bila Rusija’”.
U emisiji Glasa Amerike “Zajedno sa Gretom Von Sasteren”, novinar Glasa Amerike, koji prati dešavanja u Beloj kući Stiv Herman rekao je da na Kapitol hilu nisu poverovali u ovo objašenjenje.
“Mislim da to možda prolazi kod nekih komentatora kablovske TV mreže ‘Foks Njuz’, koji veoma podržavaju predsednika i možda bivšeg predsedavajućeg Predstavničkog doma Njuta Gingriča. Oni su možda zadovoljni ovim objašnjenjem. Vidimo i dalje da su drugi republikanci prilično zabrinuti, a demokrate naravno nisu nimalo uverene u to što je predsednik rekao”.
Predsednik Tramp je 18. jula u Beloj kući, ponovo insistirao da je oštar prema Rusiji.
“Veoma nam dobro ide, verovatno bolje nego bilo kom drugom sa Rusijom. Nikada nije postojao predsednik toliko oštar prema Rusiji kao ja”.
Džejms Robins iz Američkog saveta za spoljnu politiku kaže da je bilo važno da Tramp “opovrgne” svoj komentar iz Helsinkija o Putinu.
“Da li ćemo biti svedoci poboljšanih odnosa izmedju SAD i Rusije. Da li će pitanja kao što su Krim, Ukrajina, podrška Iranu i Siriji doći u prvi plan na narednim sastancima, to će zaista odrediti dugoročni uticaj. Ali u kratkoročnom smislu, moraćemo da se probijamo kroz ovu političku močvaru”.
Još jedan povod za zabrinutost tokom ovog puta bilo Trampovo insitranje u Briselu da NATO članice udvostruče svoje doprinose alijansi. Dalibor Rohac sa Instituta “Ameriken enterprajz” kaže da bi Trampov stav prema savezu mogao da oslabi bezbednost zemalja članica.
“Mislim da je ovde najveća priča budućnost NATO-a i kredibilitet saveza, koji se, polako potkopava, deo po deo, od strane ovog predsednika”.
Posle Trampovih komentara u Briselu, lideri NATO-a su najavili da će članice povećati svoja ulaganja u odbranu.