U noći između nedelje i ponedeljka Kipar je uspeo da izbegne finansijski kolaps. U zamenu za paket pomoći od 10 milijardi evra Kipar je pristao da smanji svoj bankarski sektor i sprovede druge potrebne reforme.
Ministri finansija zemalja evrozone prihvatili su plan postignut nakon 10 sati pregovora u Briselu između kiparskih zvaničnika i takozvane “trojke”, odnosno predstavnika MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke. U zamenu za paket pomoći Kipar je pristao da drastično smanji svoj bankarski sektor i budžet, sprovede strukturne reforme i izvrši privatizaciju državne imovine. Prema prihvaćenom planu, druga po veličini kiparska banka Laiki biće restrukturirana, a vlasnici štednih uloga većih od 100 hiljada evra moraće da prihvate gubitke do 30 odsto.
Kiparski parlament neće morati da glasa o dogovoru postignutom na maratonskom sastanku u Briselu, jer je još u petak usvojio zakone koje omogućuju sprovođenje dogovorenog restruktuiranja bankarskog sektora.
Kiparski ministar finansija Mihalis Saris je rekao da veruje da je izbegnuta mogućnost bankrotstva ali da Kipru predstoje teška vremena.
“Mislim da nema nikakve sumnje da će narod Kipra morati da prođe kroz teška vremena i duže vreme trpi posledice pogrešnih odluka, posebno na nivou banaka, ali i smislu fiskalnih ekcesa, što sve treba da regulišemo u veoma kratkom periodu,” rekao je on.
Mnogi eksperti podsećaju da kiparska finansijska kriza traje već dosta dugo. Već gotovo dve godine ta zemlja je isključena iz međunarodnih finansijskih tržišta, kaže Nikolas Veron, visoki saradnik za međunarodnu ekonomsku strategiju u vašingtonskog Instituta Peterson. Glavni razlog tome su krupni nenaplativi krediti koje su kiparske banke odobrile susednoj Grčkoj, kaže Veron.
“Neke od kiparskih banaka kupile su znatnu količinu grčkih dugova, smatrajući da je to bezbedna investicija. Međutim kada su grčki dugovi reprogramirani, Kipar je bio prinuđen da preuzme veliki gubitak. Kipar je u to vreme imao levičarskog predsednika, Karoljosa Papuljasa, koji je jednostavno odbijao da pregovara sa Briselom o finansijskoj situaciji zemlje. Ipak, smatram da je i Brisel pogrešio što nije forsirao te razgovore”, kaže Veron.
Posle nedavnih izbora na kojima je pobedio konzervativni predsednik Nikos Anastasijades, Brisel je sa njegovom vladom postigao prvi sporazum 16. marta. Kiparski parlament je gotovo jednoglasno odbacio taj sporazum, jer je njime bilo predviđeno oporezivanje svih kiparski štediša.
Taj prvobitni dogovor je stvaran u uslovima nagomilanih sporova između Nikozije i Brisela, kaže Veron.
“Kiparski Grci su glasali protiv članstva u Evropskoj uniji i protive se ujedinjenju sa delom ostrva naseljenom kiparskim Turcima. U Evropi mnogi podozrevaju da kiparske banke služe za pranje novca, naročito ruskih ulagača, koji u njima drže znatna sredstva”, kaže Veron.
Problem je i uprošćeno poslovanje kiparskih banaka, koje ne poseduju deoničarska sredstva niti složenije finansijske instrumente. Svaka od njih pravi dobit isključivo na razlici u kamatama - štedišama isplaćuju kamate koje su niže od kamata koje naplaćuju za zajmove i kredite. Drugim rečima, kada neka kiparska banka bankrotira taj gubitak svaljuje se isključivo na štediše.
“Zato je i bila doneta prvobitna odluka o oporezivanju svih štednih uloga. Takva mera je u normalnim okolnostima potpuno nezamisliva, što se odmah odrazilo na pad vrednosti deonica na svetskim finansijskim tržištima. Zavladala je bojazan da štedni ulozi u evropskim bankama uopšte više nisu sigurni, kao i strah da bi Kipar mogao da napusti evrozonu i započne proces njenog raspada, što bi moglo da dovede do svetskog finansijskog šoka. Niko više nije mogao da predvidi šta bi sledeće moglo da se desi”, kaže Veron.
Zahvaljujući postignutom sporazumu između “trojke” i Nikozije, Kipar će izbeći bankrot i eventualne napuštanje evrozone, kaže Veron. On oprezno dodaje da od efikasnosti obećanih reformi zavisi koliko će dug i bolan biti proces finansijskog oporavka te ostrvske zemlje.
Ministri finansija zemalja evrozone prihvatili su plan postignut nakon 10 sati pregovora u Briselu između kiparskih zvaničnika i takozvane “trojke”, odnosno predstavnika MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke. U zamenu za paket pomoći Kipar je pristao da drastično smanji svoj bankarski sektor i budžet, sprovede strukturne reforme i izvrši privatizaciju državne imovine. Prema prihvaćenom planu, druga po veličini kiparska banka Laiki biće restrukturirana, a vlasnici štednih uloga većih od 100 hiljada evra moraće da prihvate gubitke do 30 odsto.
Kiparski parlament neće morati da glasa o dogovoru postignutom na maratonskom sastanku u Briselu, jer je još u petak usvojio zakone koje omogućuju sprovođenje dogovorenog restruktuiranja bankarskog sektora.
Kiparski ministar finansija Mihalis Saris je rekao da veruje da je izbegnuta mogućnost bankrotstva ali da Kipru predstoje teška vremena.
“Mislim da nema nikakve sumnje da će narod Kipra morati da prođe kroz teška vremena i duže vreme trpi posledice pogrešnih odluka, posebno na nivou banaka, ali i smislu fiskalnih ekcesa, što sve treba da regulišemo u veoma kratkom periodu,” rekao je on.
Mnogi eksperti podsećaju da kiparska finansijska kriza traje već dosta dugo. Već gotovo dve godine ta zemlja je isključena iz međunarodnih finansijskih tržišta, kaže Nikolas Veron, visoki saradnik za međunarodnu ekonomsku strategiju u vašingtonskog Instituta Peterson. Glavni razlog tome su krupni nenaplativi krediti koje su kiparske banke odobrile susednoj Grčkoj, kaže Veron.
“Neke od kiparskih banaka kupile su znatnu količinu grčkih dugova, smatrajući da je to bezbedna investicija. Međutim kada su grčki dugovi reprogramirani, Kipar je bio prinuđen da preuzme veliki gubitak. Kipar je u to vreme imao levičarskog predsednika, Karoljosa Papuljasa, koji je jednostavno odbijao da pregovara sa Briselom o finansijskoj situaciji zemlje. Ipak, smatram da je i Brisel pogrešio što nije forsirao te razgovore”, kaže Veron.
Posle nedavnih izbora na kojima je pobedio konzervativni predsednik Nikos Anastasijades, Brisel je sa njegovom vladom postigao prvi sporazum 16. marta. Kiparski parlament je gotovo jednoglasno odbacio taj sporazum, jer je njime bilo predviđeno oporezivanje svih kiparski štediša.
Taj prvobitni dogovor je stvaran u uslovima nagomilanih sporova između Nikozije i Brisela, kaže Veron.
“Kiparski Grci su glasali protiv članstva u Evropskoj uniji i protive se ujedinjenju sa delom ostrva naseljenom kiparskim Turcima. U Evropi mnogi podozrevaju da kiparske banke služe za pranje novca, naročito ruskih ulagača, koji u njima drže znatna sredstva”, kaže Veron.
Problem je i uprošćeno poslovanje kiparskih banaka, koje ne poseduju deoničarska sredstva niti složenije finansijske instrumente. Svaka od njih pravi dobit isključivo na razlici u kamatama - štedišama isplaćuju kamate koje su niže od kamata koje naplaćuju za zajmove i kredite. Drugim rečima, kada neka kiparska banka bankrotira taj gubitak svaljuje se isključivo na štediše.
“Zato je i bila doneta prvobitna odluka o oporezivanju svih štednih uloga. Takva mera je u normalnim okolnostima potpuno nezamisliva, što se odmah odrazilo na pad vrednosti deonica na svetskim finansijskim tržištima. Zavladala je bojazan da štedni ulozi u evropskim bankama uopšte više nisu sigurni, kao i strah da bi Kipar mogao da napusti evrozonu i započne proces njenog raspada, što bi moglo da dovede do svetskog finansijskog šoka. Niko više nije mogao da predvidi šta bi sledeće moglo da se desi”, kaže Veron.
Zahvaljujući postignutom sporazumu između “trojke” i Nikozije, Kipar će izbeći bankrot i eventualne napuštanje evrozone, kaže Veron. On oprezno dodaje da od efikasnosti obećanih reformi zavisi koliko će dug i bolan biti proces finansijskog oporavka te ostrvske zemlje.