Opstruktivna apneja je stanje koje izaziva hroničnu blokadu disajnih puteva. Osobe koje imaju apneju imaju prekide u disanju dok spavaju i redovno pate od hipertenzije i srčanih oboljenja. Oni kojima je uspostavljena dijagnoza tog poremećaja redovno se tretiraju takozvanom Si-Pap mašinom koja pomaže u regulisanju njihovog disanja tokom spavanja. Istraživači u Španiji proverili su da li taj aparat takođe može da pomogne u smanjenju hipertenzije i kardiovaskularnih oboljenja.
Svako čiji suprug, supruga ili partner hrče ovako glasno, verovatno je poželeo da spava u odvojenoj prostoriji. To je očigledan znak opstruktivne apneje, hroničnog poremećaja zbog kojeg osoba ima otežano disanje ili česte pauze u disanju tokom spavanja. Kod apneje mišići grla i drugo tkivo povremeno blokiraju disajne puteve. Mozak reaguje tako što podiže mišiće grla iz dušnika i osoba se probudi često boreći se za vazduh.
Do tog trenutka, kažu istraživači, nivo kiseonika u krvi je opao i kvalitet sna je već narušen hormonima stresa. Opstruktivna apneja pogađa manje od 10 odsto ljudi u mnogim zemljama. Ima je više kod muškaraca nego žena i mnogo je češća među starijim osobama. Montse Oliver ima apneju.
„Tokom noći, ponekada se probudim bez daha i moj suprug kaže da hrčem.“
Ako se ne tretira, apneja povećava rizik od dobijanja visokog krvnog pritiska, gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja kao što su srčani ili moždani udar. Istraživanje nagoveštava moguću vezu i sa rakom. Uobičajeni tretman za taj poremećaj je Si-Pap mašina, što je engleska skraćenica za – „stalni pozitivni pritisak na disajne puteve“. Mašina ubacuje kontrolisanu količinu vazduha u grlo i tako smanjuje blokadu. Pacijenti bi trebalo da se osećaju odmorno posle dobrog spavanja.
Ali istraživači u Španiji želeli su da saznaju koliko je taj aparat delotvoran u tretiranju hipertenzije i kardiovaskularnih simptoma kod pacijenata koji imaju apneju, a posebno kod onih koji nisu bili pospani tokom dana. Doktor Feran Barbe iz istraživačkog instituta u Lejdi i njegove kolege proučavali su više od 700 pacijenata sa poremećajem spavanja koje su pratili tokom četiri godine. Neki od pacijenata koristili su Si-Pap, dok drugi nisu.
„Ustanovili smo blago povećanje incidenata kod onih sa hipertenzijom i nove kardio incidente u grupi koja je koristila Si-Pap mašinu. Rezultati ipak nisu dostigli statistički značajniju razliku.“
Druga studija, takođe rađena u Španiji, proveravala je da li Si-Pap smanjuje krvni pritisak kod pacijenata koji imaju apneju, a kojima je nedavno uspostavljena dijagnoza hipertenzije. Ta studija pokazala je smanjenje rizika od hipertenzije za skoro 30 odsto u poređenju sa kontrolnom grupom. Iako su obe studije zabeležile dobrobiti od Si-Papa, istraživači kažu da su potrebne dugotrajnije studije. Prethodne dve objavljene su u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Svako čiji suprug, supruga ili partner hrče ovako glasno, verovatno je poželeo da spava u odvojenoj prostoriji. To je očigledan znak opstruktivne apneje, hroničnog poremećaja zbog kojeg osoba ima otežano disanje ili česte pauze u disanju tokom spavanja. Kod apneje mišići grla i drugo tkivo povremeno blokiraju disajne puteve. Mozak reaguje tako što podiže mišiće grla iz dušnika i osoba se probudi često boreći se za vazduh.
Do tog trenutka, kažu istraživači, nivo kiseonika u krvi je opao i kvalitet sna je već narušen hormonima stresa. Opstruktivna apneja pogađa manje od 10 odsto ljudi u mnogim zemljama. Ima je više kod muškaraca nego žena i mnogo je češća među starijim osobama. Montse Oliver ima apneju.
„Tokom noći, ponekada se probudim bez daha i moj suprug kaže da hrčem.“
Ako se ne tretira, apneja povećava rizik od dobijanja visokog krvnog pritiska, gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja kao što su srčani ili moždani udar. Istraživanje nagoveštava moguću vezu i sa rakom. Uobičajeni tretman za taj poremećaj je Si-Pap mašina, što je engleska skraćenica za – „stalni pozitivni pritisak na disajne puteve“. Mašina ubacuje kontrolisanu količinu vazduha u grlo i tako smanjuje blokadu. Pacijenti bi trebalo da se osećaju odmorno posle dobrog spavanja.
Ali istraživači u Španiji želeli su da saznaju koliko je taj aparat delotvoran u tretiranju hipertenzije i kardiovaskularnih simptoma kod pacijenata koji imaju apneju, a posebno kod onih koji nisu bili pospani tokom dana. Doktor Feran Barbe iz istraživačkog instituta u Lejdi i njegove kolege proučavali su više od 700 pacijenata sa poremećajem spavanja koje su pratili tokom četiri godine. Neki od pacijenata koristili su Si-Pap, dok drugi nisu.
„Ustanovili smo blago povećanje incidenata kod onih sa hipertenzijom i nove kardio incidente u grupi koja je koristila Si-Pap mašinu. Rezultati ipak nisu dostigli statistički značajniju razliku.“
Druga studija, takođe rađena u Španiji, proveravala je da li Si-Pap smanjuje krvni pritisak kod pacijenata koji imaju apneju, a kojima je nedavno uspostavljena dijagnoza hipertenzije. Ta studija pokazala je smanjenje rizika od hipertenzije za skoro 30 odsto u poređenju sa kontrolnom grupom. Iako su obe studije zabeležile dobrobiti od Si-Papa, istraživači kažu da su potrebne dugotrajnije studije. Prethodne dve objavljene su u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
