Sve zemlje kandidati, uključujući Srbiju, imaju mnogo toga da urade, a Strategija Evropske komisije (EK) za proširenje je ambiciozna, ali realistična, i u isto vreme snažan politički signal, ocenio je u utorak Maćej Popovski iz EK.
Učestujući u radu regionalne konferencije "EU i Zapadni Balkan: ka većem kredibilitetu i posvećenosti obeju strana", on je naglasio da su uslovi za članstvo u EU isti za sve zemlje i da su definisani pre mnogo godina kada je Unija počela sa proširenjem.
"Od svih zemalja se očekuju reforme u tržišnoj ekonomiji, tu su pitanja pravosuđa i vladavine prava. Voleli bismo da vidimo kako je Srbija normalizovala odnose sa svojim susedima, kao i da odnosi Beograda i Prištine budu normalizovani uoči prijema, rekao je Popovski.
Na pitanje kako vidi ulogu SAD u pregovorima Beograda i Prištine, on je naveo da mu nisu poznati detalji osim da će SAD pomoći u rešavanju tog pitanja.
Srbija i Crna Gora potencijalno mogu da budu spremne za članstvo do 2025. godine, ali moram to da demistifikujem, jer to nije nikakva garancija. Mnogo napretka je potrebno zabeležiti. Nema prečica do članstva, rekao je Popovski.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović smatra da Strategija EK za proširenje daje verodostojnu perspektivu, ali i da se pristupanje Uniji ne odvija po pozivu.
To je proizvod iskrene političke namere svake od država, a države Zapadnog Balkana treba da pokažu da to zaista žele i da naprave svoje planove kako do 2025. planiraju da ispune uslove za članstvo, kaže Majstorović.
On je ocenio da će Srbija imati najveći izazov u oblasti vladavine prava i da će se po tom poglavlju meriti koliko je Srbija rešena da zaista ispuni ono što je sada nekakva perpsektiva u vremenskom smislu.
Vremena je jako malo - da bi Srbija pristupila 2025. mora biti spremna da završi pregovore do 2023. godine, jer državama članicama će biti potrebno godinu i po do dve za ratifikaciju, objasnio je Majstorović.