Povodom afere “Vikiliks” i o njenim mogućim vojnim i političkim posledicama u Avganistanu i Pakistanu kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa direktorom spoljnopolitičkih studija u vašinigtonskom institutu KEJTO, Kristoferom Preblom.
Prebl: “Mada nema puno novih informacija u dokumentima koje je ‘Vikiliks’ procurio ipak desetine hiljada stranica raznih podataka doprinele su rastućoj neizvesnosti i uzemirenosti u pogledu naše misije u Avganistanu. Dosta toga je usredsredjeno na izveštaje sa terena, procene i odnose naših vojnika sa lokalnim avganistanskim funkcionerima i stanovništvom što sve ukazuje koliko je teška ta misija. Dodatni problem se odnosi na informacije o saradnji pakistanskih obaveštajnih službi sa Talibanom, njihovoj obaveštajnoj i logističkoj podršci Al Kaidi i Talibanu u sukobima sa američkim snagama. Mada se ukazuje da su ti vojni dokumenti mesecima stari i da više ne odslikavaju aktuelnu situaciju na terenu, njihovo objavljivanje je ipak uzdrmalo javnost, pa i administraciju, što je podstaklo intenzivnije razmišljanje o strateškim promenama i što skorijem rešavanju avganistanskog pitanja.
Glas Amerike: Da li biste želelli da ukažete na neka specifična pitanja u političkoj i vojnoj problematici u regionu?
Prebl: “Sa vojne tačke gledišta, kratkoročno gledano, postoji zabrinutost da bi neke taktičke i operativne aktivnosti mogle biti ugrožene, ali mislim da se američke i savezničke vojne snage mogu brzo prilagoditi novonastaloj situaciji. Dakle, vojna i bezbednosna situacija je nešto ugroženija. Jedno od ključnih pitanja je ko je procurio ta dokumenta ‘Vikiliksu’, da li će preostala dospeti do javnosti, i sa kavkim ciljem i namerom je to učinjeno. Sa političke tačke gledišta, afera ‘Vikilliks’ se već odražava i svedoci smo rastuće podrške u Kongresu za ubrzano povlačenje američkih sanga iz Avganistana u kontekstu ranije postavljenog predsednikovog roka za takvu akciju. Interesantno je da se u Kongresu veći broj Demokrata izjašnjava za povlaćenje američkih trupa iz Avganistana i, naravno, promenu strategije.”
Glas Amerike: Često se pominje i uloga potpredsednika Džozefa Bajdena u debatama u okviru Demokratske stranke o američkom angažovanju u regionu?
Prebl: “U okviru Obamine administracije od samog početka vodjena je debata o dva suštinski različita pristupa avganistanskom problemu. Prvi se vezuje za podpredsednika Džozefa Bajdena i koncentriše se na kontraterorističke aktivnosti, koje bi imale konkretne i selektivne ciljeve i ne bi zavisile od velikog broja vojnika, sa kontingentom od možda 10-15 hiljada trupa, sa stručnom obukom i specifičnim ciljevima. Predsednik je, medjutim, usvojio sasvim drugu strategiju, koja u velikoj meri zavisi od daleko većeg broja vojnika i oslanja se na koncept izgradnje nacije. Dakle, neslaganja u pogledu avganistanske misije odnose se na resurse, vremenski rok i uspešno sprovodjenje strategije. Stoga opcija za povlačenje dobija na snazi.”