Uprkos skorašnjim poboljšanjima, stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama je i dalje visoka. Ali istovremeno, stručnjaci kažu da zbog pomanjkanja kompjuterski kvalifikovanih radnika, nekoliko miliona tehnoloških radnih mesta ne može da se popuni. Predsednik koledža koji svake godine daje hiljade tehničkih diploma, kaže da se škole bore da održe korak sa novim veštinama potrebnim za tehničke profesije koje nisu postojale pre nekoliko godina.
Komunalni koledž Severne Virdžinije, u blizini Vašingtona, ima nekoliko kampusa i 75 hiljada studenata. Na njemu se stiče viša školska sprema posle dvogodišnjih studija. Mnogi od studenata, među kojima je i Mark Mekarti, nadaju se da će kompjuterske veštine moći da iskoriste za novu profesiju i dobru platu.
„Na sreću, u ovom sektoru smo zaista blagosloveni otvaranjem brojnih radnih mesta.“
Mekarti se vratio na koledž posle decenija rada u hotelima i restoranima – u industriji koja, kako kaže, pruža malo dobrih prilika u budućnosti.
Stručnjaci kažu da su mnogi američki poslovi u industriji, administraciji, menadžmentu na srednjem nivou, proteklih godina ukinuti zbog automatizacije i inostrane konkurencije. Ekonomistkinja rada na Univerzitetu Kornel, Šeron Pokster, kaže da su takvi poslovi nekada bili garancija za osrednju platu srednje. Međutim, tržište rada se promenilo.
„Ovaj porast broja radnih mesta se kreće ili prema niskokvalifikovanim poslovima sa malom zaradom, ili visokokvalifikovanim poslovima, sa većim primanjima, što je razlog za opadanje srednje klase, fabričkih poslova, administrativnih poslova.“
Profesori objašnjavaju studentima da je važnije nego ikada usavršavati matematiku, prirodne nauke i kompjuterske veštine, jer se tehnološke promene ubrzavaju i raste potreba za visoko specijalizovanim veštinama.
Školske administracije takođe pokušavaju da identifikuju veštine potrebne za nove profesije i smisle način na koji ih treba preneti studentima. Predsednik Komunalnog koledža Severne Virdžinije, Robert Templin, kaže da školama nije lako da pogode takvu „pokretnu metu“.
„Samo u proteklih pet godina, nove karijere u sektorima kao što su zdravstvena informativna tehnologija, sajber bezbednost, geospacijalni sistemi, to su sektori koji deceniju ranije čak nisu ni postojali. To znači da je prilično teško pripremiti nekoga za posao koji još ne postoji.“
Ali Templin kaže da vredi potruditi se, jer se povećava verovatnoća da će diplomirani studenti da pronađu dobar posao. Početnici koji su diplomirali kompjuterske nauke mogu da počnu sa 60 hiljada dolara godišnje. Nezaposlenost za fakultetski obrazovane u Sjedinjenim Državama je niska, ali nedavni pregled pokazuje da 40 odsto skorašnjih diplomaca kaže da su nedovoljno zaposleni, da obavljaju poslove – kao što je maloprodaja – koji ne zahtevaju kvalifikacije koje su stekli. Oni su razočarani, jer takvi poslovi ne donose zaradu koju su priželjkivali.
Komunalni koledž Severne Virdžinije, u blizini Vašingtona, ima nekoliko kampusa i 75 hiljada studenata. Na njemu se stiče viša školska sprema posle dvogodišnjih studija. Mnogi od studenata, među kojima je i Mark Mekarti, nadaju se da će kompjuterske veštine moći da iskoriste za novu profesiju i dobru platu.
„Na sreću, u ovom sektoru smo zaista blagosloveni otvaranjem brojnih radnih mesta.“
Mekarti se vratio na koledž posle decenija rada u hotelima i restoranima – u industriji koja, kako kaže, pruža malo dobrih prilika u budućnosti.
Stručnjaci kažu da su mnogi američki poslovi u industriji, administraciji, menadžmentu na srednjem nivou, proteklih godina ukinuti zbog automatizacije i inostrane konkurencije. Ekonomistkinja rada na Univerzitetu Kornel, Šeron Pokster, kaže da su takvi poslovi nekada bili garancija za osrednju platu srednje. Međutim, tržište rada se promenilo.
„Ovaj porast broja radnih mesta se kreće ili prema niskokvalifikovanim poslovima sa malom zaradom, ili visokokvalifikovanim poslovima, sa većim primanjima, što je razlog za opadanje srednje klase, fabričkih poslova, administrativnih poslova.“
Profesori objašnjavaju studentima da je važnije nego ikada usavršavati matematiku, prirodne nauke i kompjuterske veštine, jer se tehnološke promene ubrzavaju i raste potreba za visoko specijalizovanim veštinama.
Školske administracije takođe pokušavaju da identifikuju veštine potrebne za nove profesije i smisle način na koji ih treba preneti studentima. Predsednik Komunalnog koledža Severne Virdžinije, Robert Templin, kaže da školama nije lako da pogode takvu „pokretnu metu“.
„Samo u proteklih pet godina, nove karijere u sektorima kao što su zdravstvena informativna tehnologija, sajber bezbednost, geospacijalni sistemi, to su sektori koji deceniju ranije čak nisu ni postojali. To znači da je prilično teško pripremiti nekoga za posao koji još ne postoji.“
Ali Templin kaže da vredi potruditi se, jer se povećava verovatnoća da će diplomirani studenti da pronađu dobar posao. Početnici koji su diplomirali kompjuterske nauke mogu da počnu sa 60 hiljada dolara godišnje. Nezaposlenost za fakultetski obrazovane u Sjedinjenim Državama je niska, ali nedavni pregled pokazuje da 40 odsto skorašnjih diplomaca kaže da su nedovoljno zaposleni, da obavljaju poslove – kao što je maloprodaja – koji ne zahtevaju kvalifikacije koje su stekli. Oni su razočarani, jer takvi poslovi ne donose zaradu koju su priželjkivali.