Od kada je napustio Belu kuću 2009, bivši predsednik Džordž W. Buš nije koristio prilike da kritikuje svoje naslednike i izbegavao je da iznosi mišljenja o unutrašnoj ili spoljnoj politici. Međutim, on je strastveni zagovornik prava vojnih veterana. Buš je posle isteka mandata političku govornicu zamenio slikarskim štafelajem a svoj post-predsednički uticaj koristi da skreće pažnju na probleme veterana i prikuplja sredsdtva da se vojnicima olakša povratak u život civila, i izleče njihove rane iz rata.
Kada se Džoni Jelok prijavio da služi u američkom ratnom vazduhoplovstvu, znao je da će ga posao vojnog kontrolora leta često dovoditi u opasne situacije.
"Dobrovoljno smo se prijavili za vojsku u vreme rata. Znali smo tačno sa čim se suočavamo. Bio sam spreman da poginem za svoju zemlju.”
Međutim, rat zna da promeni i najbolje smišljene planove. Dok je bio raspoređen u istočnom Avganistanu 2011, Jelokovo vozilo naletelo je na nagaznu minu.
“Od nekog ko je bio udarna pesnica na terenu odjednom sam se našao na nosilima, kao neko koga iznose sa bojnog polja, potpuno bespomoćnog.”
Pretrpeo je teške povrede obe noge i njegova vojna karijera bila je završena.
"Cela porodica je dignuta u vazduh zajedno sa Džonijem, to je veoma traumatično iskustvo za familiju vojnika”, kaže Džonijeva majka Regan.
“Prelazak sa života u aktivnoj vojnoj službi na život vojnog penzionera je prilično poražavajuće iskustvo", ističe Džoni.
Iskustvo koje ga je provelo kroz 30 operacija da bi mu lekari spasili noge .. a sada dovelo i u galeriju Predsedničkog muzeja Džordža Buša mlađeg u Dalasu u Teksasu, gde Jelok nije samo posetilac izložbe, već njen deo.
"Bio je to jedinstven doživljaj kada dobijete imejl iz kojeg shvatite da je vaš prethodni glavnokomandujući posvetio mnogo vremena slikajući nekoliko nas takozvanih “ranjenih ratnika”.
U radijskom intervjuu za Glas Amerike, bivši predsednik Buš govorio je o Jeloku i još 97 ranjenih veterana – “ratnika” koji su ga inspirisali da naslika njihove portrete koji se sada mogu videti na izložbi i u knjizi nazvanoj “Portreti hrabrosti – Glavnokomandujući odaje počast američkim ratnicima.”
Buš svojom slikarskom četkicom odaje poštu ljudima za čije je slanje u opasne situacije u krajnjoj liniji bio odgovoran kao glavnokomandujući američke vojske.
“Retko naiđem na veterana koji kaže – Ti si izazvao ovo što mi se dogodilo.” Svi su oni u vojsci bili dobrovoljno i ja sam savršeno jasno stavio svima na znanje da ćemo morati da branimo zemlju. Oni su tačno znali koliki je rizik. Daju sve od sebe da budu sigurni da njihov stari glavnokomandujući razume da oni znaju za šta su se žrtvovali.”
“Ponovo bismo uradili sve isto da možemo”, poručuje Džoni.
“Kada slikam njihove portrete razmišljam – kakav je to karakter kada umesto toga da se žale ili budu puni samosažaljenja oni kažu – Opet bih uradio isto”, navodi bivši predsednik.
Prihod od prodaje knjige Portreti hrabrosti finansiraće programe Inicijative za vojnu službu Instituta Džordž W. Buš, koji pomaže pripadnicima ameirčke vojske u prelasku na život civila I pronalazi načine da leči kako vidljive tako I nevidljive ožiljke rata.
Jelok ima i jedne i druge. Dobitnik je Bronzane zvezde i Purpurnog srca među ostalim vojnim odlikovanjima. Iako je počastvovan što je deo izložbe, ne voli da ga neko nazove herojem.
“Oni koji se ne vrate kući… to su heroji našeg vremena.”
Imena četvorice Jelokovih heroja ugravirana su u narukvicu koju on retko skida. Za njega, to je trajni podsetnik na ultimativnu žrtvu rata koji traje i danas.