Britanija upozorava da krajnje desni ekstremizam predstavlja realnu opasnost za britansku bezbednost. Istovremeno, posmatrači opominju da sve šira evropska mreža organizacija koje se bore protiv „džihada“, regrutuje nove članove.
Anders Brejvik je pre gotovo dve godine zapao u ubilačku pomamu u Norveškoj, izazvavši eksplozije u državnim objektima pre nego što je pobio 69 osoba – većinom tinejdžera – u letnjem kampu na obližnjem ostrvu. Brejvik kaže da ga je motivisala želja da spase Norvešku i Evropu od islamskog osvajanja. Posle tog napada, Britanija je uključila krajnje desni ekstremizam u svoju antiterorističku strategiju.
Na nedavnom panelu o desničarskom ekstremizmu, britanski ministar za kriminal i bezbednost, Džems Brokenšir, rekao je da se 10 odsto slučajeva ekstremizma sa kojima se bori vlada, odnosi na krajnju desnicu.
„Nije nevažno da je najveću količinu oružja pronađenu u Engleskoj u skorije vreme, prikupio vozač autobusa motivisan takvom ideologijom.“
Istraga je pokazala da Anders Brejvik nije bio aktivni član neke ekstremno desničarske mreže. Ipak, on je aktivno učestvovao na nacionalističkim i antiislamskim forumima na internetu. Aleksander Milegru-Hičens je šef istraživačke grupe u Međunarodnom centru za studije radikalizma na Kraljevskom koledžu u Londonu.
„Kada je Brejvik izvršio napad, borci protiv džihada su pokušali da ga objasne ili dovedu u kontekst i suštinski su rekli da ‘iako ne opravdavaju ovu vrstu napada na civile, veruju da će se oni nastaviti ako ih svet i dalje ne bude slušao’.“
Poznato je da je Brejvik izuzetno poštovao antiislamsku Englesku odbrambenu ligu. Ona je pomogla da se slične lige osnuju širom Evrope. Avgusta prošle godine, ekstremno desni aktivisti su se okupili u Švedskoj. Među njima je bio i osnivač Engleske lige, koji se predstavlja kao Tomi Robinson.
„Tu se radi o zajedničkim ideologijama, o podeli izvora, svakovrsnom zajedničkom radu tokom narednih 12 meseci, da bismo obelodanili istinu, istinu o islamu.“
Milegu-Hičens kaže da se pokret protiv džihada po svom fokusu na islam razlikuje od ekstremno desničarskih organizacija 20. veka, kao što je Britanska nacionalna partija.
„Ovaj pokret je svakako jedna od brojnih posledica 11. septembra. Međutim, tu postoje i drugi elementi kao što je problem masovne imigracije u Evropu.“
Britanska vlada ekstremno desničarske radikale sa kojima se nosi naziva „samopokrenutim organizacijama i pojedincima“, kaže britanski ministar za kriminal i bezbednost Džems Brokenšir.
„Opasnost od ekstremne desnice nije toliko rasprostranjena ili sistematična kao opasnost nadahnuta Al-kaidom. Tu i operaciono postoje velike razlike. Ali smo takođe zapazili da se, u isto vreme, u svom jezgru, ekstremna desnica dopada ljudima koji su na mnogo načina istovetno ranjivi kao i oni koji eksploatišu ekstremizam inspirisan Al-kaidom.“
Brokenšir kaže da to obuhvata i probleme otuđenja i identiteta o kojima se u vreme velike ekonomske neizvesnosti raspravlja širom Evrope.
Anders Brejvik je pre gotovo dve godine zapao u ubilačku pomamu u Norveškoj, izazvavši eksplozije u državnim objektima pre nego što je pobio 69 osoba – većinom tinejdžera – u letnjem kampu na obližnjem ostrvu. Brejvik kaže da ga je motivisala želja da spase Norvešku i Evropu od islamskog osvajanja. Posle tog napada, Britanija je uključila krajnje desni ekstremizam u svoju antiterorističku strategiju.
Na nedavnom panelu o desničarskom ekstremizmu, britanski ministar za kriminal i bezbednost, Džems Brokenšir, rekao je da se 10 odsto slučajeva ekstremizma sa kojima se bori vlada, odnosi na krajnju desnicu.
„Nije nevažno da je najveću količinu oružja pronađenu u Engleskoj u skorije vreme, prikupio vozač autobusa motivisan takvom ideologijom.“
Istraga je pokazala da Anders Brejvik nije bio aktivni član neke ekstremno desničarske mreže. Ipak, on je aktivno učestvovao na nacionalističkim i antiislamskim forumima na internetu. Aleksander Milegru-Hičens je šef istraživačke grupe u Međunarodnom centru za studije radikalizma na Kraljevskom koledžu u Londonu.
„Kada je Brejvik izvršio napad, borci protiv džihada su pokušali da ga objasne ili dovedu u kontekst i suštinski su rekli da ‘iako ne opravdavaju ovu vrstu napada na civile, veruju da će se oni nastaviti ako ih svet i dalje ne bude slušao’.“
Poznato je da je Brejvik izuzetno poštovao antiislamsku Englesku odbrambenu ligu. Ona je pomogla da se slične lige osnuju širom Evrope. Avgusta prošle godine, ekstremno desni aktivisti su se okupili u Švedskoj. Među njima je bio i osnivač Engleske lige, koji se predstavlja kao Tomi Robinson.
„Tu se radi o zajedničkim ideologijama, o podeli izvora, svakovrsnom zajedničkom radu tokom narednih 12 meseci, da bismo obelodanili istinu, istinu o islamu.“
Milegu-Hičens kaže da se pokret protiv džihada po svom fokusu na islam razlikuje od ekstremno desničarskih organizacija 20. veka, kao što je Britanska nacionalna partija.
„Ovaj pokret je svakako jedna od brojnih posledica 11. septembra. Međutim, tu postoje i drugi elementi kao što je problem masovne imigracije u Evropu.“
Britanska vlada ekstremno desničarske radikale sa kojima se nosi naziva „samopokrenutim organizacijama i pojedincima“, kaže britanski ministar za kriminal i bezbednost Džems Brokenšir.
„Opasnost od ekstremne desnice nije toliko rasprostranjena ili sistematična kao opasnost nadahnuta Al-kaidom. Tu i operaciono postoje velike razlike. Ali smo takođe zapazili da se, u isto vreme, u svom jezgru, ekstremna desnica dopada ljudima koji su na mnogo načina istovetno ranjivi kao i oni koji eksploatišu ekstremizam inspirisan Al-kaidom.“
Brokenšir kaže da to obuhvata i probleme otuđenja i identiteta o kojima se u vreme velike ekonomske neizvesnosti raspravlja širom Evrope.