Negde s proleća ove godine, pogodilo se da su se predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači zatekli u isto vreme prvo u Americi, a zatim i u Parizu. Postalo je jasno da se nešto kuva iza scene, i već sredinom leta priča o razgraničenju ili korekciji granica kao načinu za rešenje kosovskog problema dobila je na zamahu, a čini se da su Sjedinjene Države dale vetar u leđa ovoj ideji porukom da će Bela kuća prihvati svako konstruktivno i kreativno rešenje do koga dve strane dođu dogovorom:
"Promena u američkoj administraciji se desila nakon razgovora između predsednika Trampa i predsednika Putina, koji se desio u Helsinkiju u ranom letu ove godine. Nakon toga mi možemo da vidimo promenu diskursa američke administracije i da je više fleksibilna ka tim nekim kreativnijim rešenjima, nego što je to bio slučaj do sad", kaže Dragiša Mijačić, predsednik Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.
"Čini se da su neki od ključnih aktera u međunarodnoj zajednici počeli da gledaju na tu jednu opciju kao na bolju altertnativu u odnosu na odsustvo bilo kakvog rešenja. Jednostavno, prioritet nekim akterima, pre svega SAD jeste da se taj problem reši, na ovaj ili obnaj način i time se zatvori jedno pitanje, jedno žarište", ističe urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer.
Nakon višegodišnjeg insistiranja na briselskom dijalogu kao jedinom rešenju kosovskog problema, Evropa je uvođenjem u igru priče o razgraničenju, ostala zatečena novom situacijom. Angela Merkel i Nemačka su ostali najglasniji zagovornici briselskog sporazuma, ali čini se da ostatku Evrope ova ideja više ne para uši kao ranije:
"Briselski sporazum je doživeo kliničku smrt. On još uvek nije mrtav, ali jako će teško preživeti. Johanes Han je podržao teritorijalni princip u rešavanju problema, kao i Federika Mogerini. I Mekalister je rekao juče da teritorijalni princip ne mora nužno da znači izazivanje nekih novih žarišta u Evropi, to jest da treba dati šansu dogovoru između dve strane", smatra Mijačić.
Iako se čini da razgraničenjem ili razmenom teritorije Srbija ne dobija gotovo ništa, sama mogućnost da višedecenijski spor reši, po mišljenju sagovornika Glasa Amerike predstavlja ogroman napredak i put ka konačnom smirivanju situacije na Balkanu.
Kako kaže urednik portala Nikola Burazer, prilično je jasno da prilikom nedavne posete Moskvi Aleksandar Vučić nije naišao na odobravanje Vladimira Putina za ideju razgraničenja, ne samo zbog sličnih problema koje i sama ima na Krimu, u Abhaziji i Južnoj Osetiji, već zbog pozicija koje Rusija preko Srbije ima na Balkanu:
"Ne vidim da bi rešavanje pitanja Kosova, čime bi Rusija izgubila dobar deo svoje argumentacije kad su u pitanju neki njima bliži i bitniji konflikti, bila izgubljena. A sa druge strane, preko pitanja Kosova Rusija uspeva da ostvari svoj uticaj u Srbiji, a samim tim i na širem prostoru Zapadnog Balkana. I Rusija bi taj prostor i taj uticaj izgubila ukoliko bi se pitanje Kosovo rešilo, i Srbija više ne bi bila zavisna od Rusije, kad je u pitanju podrška za taj slučaj".
Iako se čini da razgraničenjem ili razmenom teritorije Srbija ne dobija gotovo ništa, sama mogućnost da višedecenijski spor reši, po mišljenju sagovornika Glasa Amerike predstavlja ogroman napredak i put ka konačnom smirivanju situacije na Balkanu. Naravno, ni tu stvari nisu do kraja jasne:
"Mi još uvek ne znamo, uopšte nam nije poznato kada govorimo o poziciji Vlade Srbije, šta je ono što je ideja. Da li je to razgraničenje uz priznanje, bez priznanja. Mislim da to pravi veoma veliku razliku, kada govorimo o tome šta bi bile posledice razgraničenja", smatra Nikola Burazer.
"Ako bi se išlo na razgraničenje - to bi značilo da bi Srbija priznala Kosovo u tim nekim novim granicama, tako da to je put ka nekom trajnom rešenju, dodaje Dragiša Mijačić.
Kako je pokazalo nedavno istraživanje CeSID-a, 44 odsto građana Srbije je protiv ideje o razgraničenju, i to će svakako biti otežavajuća okolnost sa kojom će morati da se suočava pre svih predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ili će morati da odustane od ideje o razgraničenju, ili će morati puno energije da utroši kako bi ubedio građane da svako rešenje bolje od zamrzavanja konflikta i čekanja da se stvari u svetu promene u korist Srbije.