Brazil, Rusija, Indija i Kina, u protekloj deceniji su postali moćan pokretač ekonomskog rasta. Ekonomisti, koji su ove različite ekonomije u usponu prvi nazvali BRIK zemljama, kažu da će se njihov rast nastaviti i možda proširiti i na druge ekonomije u usponu. Lideri BRIK zemalja se danas okupljaju u Indiji, na samitu na kojem jedan ekonomista kaže da je moguće da će doći ili do dogovora ili do prekida njihovih pokušaja da stvore političku grupaciju u skladu sa njihovom ekonomskom snagom.
Brazil i još tri velike nacije u usponu, pre više od deset godina su privukli pažnju ekonomista iz „Goldman Saksa“, koji su procenili da te zemlje imaju ključne preduslove za moćan ekonomski rast. Tim takozvanim BRIK zemljama – Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini – sada se priključuje i Južnoafrička Republika. Ekonomista iz „Goldman Saksa“, Džim O’Nil, kaže da su se BRIK zemlje razvijale čak i brže nego što se očekivalo. On dodaje da su daleko nadmašile brzinu rasta u Evropi i Sjedinjenim Državama.
„Ove zemlje su postale granični, ključni igrači u praktično celoj svetskoj ekonomiji. One zajedno nisu bile toliko važne, osim Kine, i pojedinačno teško da su relevantne. Danas na njih otpada gotovo 25 odsto globalnog bruto proizvoda, odnosno oko 10 odsto više nego što sam pomišljao da je moguće pre recimo 11 godina.“
Iako se stopa rasta u Kini i Brazilu usporava, O’Nil kaže da rast BRIK-a nije ni blizu završetka. Šef kompanije koja drži više od 37 hiljada restorana u 117 zemalja, Dejvid Novak, saglasan je sa tim. Njegova kompanija drži lance restorana „Pica hat“ i „Kentaki frajd čiken“ širom planete.
„Pogledajte na primer Kinu. U Kini u klasi potrošača ima 300 miliona ljudi. Većina eksperata kaže da ći ih za osam godina biti 600 miliona. Prema tome, to predstavlja neverovatan podsticaj u pogledu rasta stanovništva tih zemalja.“
Novak kaže da njegova kompanija takođe mnogo ulaže u Indiju i Rusiju, radeći istovremeno na širenju u Brazilu, Vijetnamu i nekim afričkim zemljama, bez obzira što neki analitičari kažu da bi u manjim zemljama u razvoju, kao što su Meksiko, Indonezija, Južna Koreja i Turska, moglo da dođe do još bržeg ekonomskog reasta.
Premda BRIK zemlje uživaju poštovanje i pažnju poslovnih lidera, kodirektor Istraživačke grupe BRIK na Univerzitetu u Torontu, profesor Džon Kirton, kaže da te velike zemlje u usponu žele da pretvore svoje ekonomske uspehe u veći politički uticaj. On je izjavu za Glas Amerike dao putem skajpa.
„To je zaista poziv na uzbunu za Zapad i Japan. Mislim da ćemo u Delhiju videti da ovo nije samo jalova pretnja.“
Kirton kaže da je BRIK zemljama dosadilo da gledaju kako Evropljani i Amerikanci uvek zauzimaju najviše položaje u Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. On kaže da glavne zemlje u usponu imaju finansijski temelj da osnuju sopstvene globalne finansijske institucijue i odaberu novu generaciju lidera.
Skeptici međutim kažu da BRIK zemlje možda dele umešnost proizvođenja i izvoza, ali da su kulturno, jezički i politički toliko različite, da će teško moći da se ujedine i stvore efikasne međunarodne institucije. Ipak, Kirton smatra da njih ujedinjuje razočaranje uspostavljenim poretkom, koji im odaje premalo poštovanja.