Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Takođe iz ovog centra upozoravaju da je nastavljen je negativan trend pritisaka i pretnji nezavisnim novinarima i aktivistima, te da tužilaštvo i Zaštitnik građana treba da, u okviru svojih nadležnosti, preispitaju slučajeve hapšenja novinara i aktivista.
Vojska i policija
Vojska Srbije se angažovala na velikom broju zadataka, što je bilo značajno zbog slabih kapaciteta civilnih vlasti da samostalno odgovori na prirodne katastrofe.
"Ipak, koordinacija sa civilnim vlastima se odvijala neformalno i prvenstvo preko predsednika Republike. Nijedna odluka o upotrebi Vojske nije objavljena, tako da nije jasno ko je odlučio na koje načine će ona da se angažuje. Vojska je preuzela zadatke u oblasti javne bezbednosti za koje nema dovoljnu obuku niti jasne procedure, što se naročito pokazalo kao problem u obezbeđivanju prihvatnih centara za migrante," navodi se u analizi.
Policija nije uvek postupala profesionalno, srazmerno, politički neutralno, vodeći računa najpre o potrebama i pravima građana, kaže se u izveštaju. Kriterijumi na osnovu kojih je MUP izdavao dozvole za kretanje tokom policijskog časa nisu bili propisani, zbog čega su one zloupotrebljene tokom incidenata sa paljenjem baklji. Ljudi koji su doputovali u Srbiju uoči proglašenja vanrednog stanja često nisu obaveštavani o tome da su im izrečene mere kućnog karantina. Policijsko zlostavljanje je primećeno barem u tri slučaja, pri čemu je unutrašnja kontrola policije javno reagovala samo jednom.
Skupština i vanredno stanje
Prema istraživanju BCBP, Skupština je dodatno degradirana, a njena uloga se svela na automatsko stavljanje pečata na odluke izvršne vlasti. Istovremeno su poslanici tretirani isključivo kao predstavnici političkih partija, a ne svih građana Srbije. Zbog toga su sporne donete odluke izvršne vlasti tokom vanrednom stanja sa stanovišta poštovanja Ustava i zakona.
"Proglašenje vanrednog stanja nije bilo neophodno radi sprovođenja odgovarajućih mera zaštite stanovništva, jer su one mogle biti sprovedene i po drugim pravnim osnovima. Činjenica da je vanredno stanje detaljnije uređeno u Zakonu o odbrani pokazuje da je ono predviđeno zapravo kao odgovor na vojne pretnje, a ne prirodne katastrofe. Naredbe o zabrani kretanja doneo je ministar unutrašnjih poslova, iako bi ograničenja ustavnih prava građana tokom vanrednog stanja morala da budu propisana uredbom koju donosi Vlada uz supotpis predsednika," rezultati su analize.
Kako navode iz BCBP, Srbija može da položi popravni test ako Ustavni sud što pre preispita ustavnost odluka izvršne vlasti, a Narodna skupština, Zaštitnik građana i unutrašnji kontrolori sektora bezbednosti, postupanje policijske i vojske tokom vanrednog stanja.
Spoljna politika
U odvojenoj analizi ističe da je srpska vlast tokom pandemije učvrstila svoje odnose sa onim državama u kojima prevladavaju autoritarne tendencije i dodatno unazadila već turbulentne odnose sa EU.
Kao važan trenutak u kome je srpska spoljna politika pokazala svoje pravo lice navodi se oštar napad predsednika Aleksandra Vučića na EU, kada je izjavio da je njena solidarnost bajka na papiru, i da se Srbija okreće „čeličnom prijateljstvu sa Kinom“, čime je dao znak za opštu medijsku anti-evropsku i pro-kinesku kampanju.
Autori ove analize smatraju da je ovo bio momenat potpunog razotkrivanja srpske politike koja se ogleda u verovanju da se može žonglirati sa međusobno suprotstavljenim interesima SAD, EU, Kine, Rusije i drugih zemalja bez posledica.
U dokumentu se naglašava da je i pored činjenice da je EU u proteklih 20 godina uložila više od 450 miliona evra u medicinski sektor, srpska vlast odlučila da iskoristi u početku konfuzan odgovor EU na pandemiju kako bi dodatno učvrstila antizapadne osećaje među svojim biračima, i time potkopala i ućutkala njene kritičare koji EU obično vide kao saveznika u borbi protiv autoritarizma i korupcije u Srbiji.
"S druge strane, hvaleći očekivanu kinesku pomoć, srpski predsednik gradi sopstveni pozitivni imidž čuvara života, sigurnosti i fizičkog zdravlja srpskog naroda, čime sebi i vladajućoj stranci povećava javnu podršku uoči opštih izbora u Srbiji i osigurava brz i lak pristup kineskim investicijama i kreditima bez javnih tendera," navodi se u analizi BCBP.