Nezajažljiva potreba za bržim i boljim elektronskim uređajima stvara ogromne količine otpada koji sadrži opasne materije, od kojih su neke istovremeno toliko vredne da se njihovo izdvajanje itekako isplati. S druge strane, mnogi od zastarelih uređaja kriju u sebi osetljive poslovne i državne tajne koje nikako ne bi smele da dospeju u pogrešne ruke. Privatne kompanije i državne agencije plaćaju dobro kako bi osigurale da odbačeni uređaji nikada ne odaju svoje tajne.
Takozvani čvrsti disk ili hard disk, kakav postoji u svakom kompjuteru, osnovni je uređaj za masovno čuvanje elektronskih podataka. U njegovoj kutiji je mali disk od magnetnog materijala na koji može da se upiše ogroman broj podataka. Ti podaci mogu i da se obrišu, ali stručnjaci kažu da deo tog magnetizma ostaje na disku i da specijalizovane laboratorije mogu da ih pročitaju. Iz tog razloga, oni koji žele ili moraju da budu apsolutno sigurni da odbačeni hard disk nikada neće biti pročitan, plaćaju za njegovo trajno fizičko uništavanje.
Firma Pi-si risajkler, u Šantiliju nedaleko od Vašingtona, bavi se prikupljanjem i pripremom elektronskog otpada za reciklažu, kao i trajnim uništavanjem memorijskih jedinica, kao što su hard diskovi. Njen osnivač i direktor, Džeremi Farber, kaže da je sigurno i trajno uništavanje osetljivih informacija veoma važno.
"Sigurno uništavanje podataka je jedan od najbrže rastućih segmenata. To više nije ekološka već usluga čuvanja njihove bezbednosti", kaže Farber.
Kompanija Pi-si risajkler uništava hard diskove i druge memorijske uređaje u specijalnoj mašini koja ih drobi tako da nikada više ne mogu da se sastave. Uprkos tome, mere bezbednosti se tu ne zaustavljaju.
U Sjedinjenim Državama postoje zakoni koji zabranjuju slanje elektronskog otpada u inostranstvo radi izdvajanja retkih i skupih metala. Džeremi Farber kaže da, iako se oni ne odnose na kompanije za reciklažu već na kompanije i državne agencije koje stvaraju te podatke, njegova firma garantuje trajno uništavanje podataka.
"Imamo rešenja specijalno za podatke 'za život i smrt', kako nazivamo najtajnije podatke generisane od agencija za nacionalnu bezbednost do malih advokatskih firmi sa podacima o pojedinačnim slučajevima. Svi oni žele da se ti podaci unište na odgovarajući način", kaže Farber.
Najosetljiviji hard diskovi i druge memorijske jedinice uništavaju se na licu mesta, dok se ostali uništavaju u postrojenju kompanije. Farber kaže da je cena prostora i radne snage tolika da je veoma važno da se elektronski otpad sortira i uništi što je pre moguće.
Ali, šta se događa ako neki od klijenata greškom pošalje u reciklažu kompjuter sa važnim podacima koje je trebalo sačuvati? Džeremi Farber kaže da se to događa najmanje tri do četiri puta godišnje.
"Mnogo zavisi od toga koliko brzo shvate da su pogrešili. Ako nam jave za par sati, postoji dobra šansa da ćemo ga sačuvati. Ako se jave nedelju kasnije … otišlo je", kaže Džeremi Farber.