U Sjedinjenim Državama beleži se sve veći broj slučajeva astme, uprkos poboljšanju kvaliteta vazduha tokom poslednjih 10 godina. Stručnjaci sada proveravaju ulogu hrane i alergija koje izaziva prirodno okruženje u pojavi te hronične bolesti. Prenosimo detalje najnovijeg istraživanja i potrage za novim tretmanima.
Dževel Benton pati od astme. Ponekad je toliko ozbiljna da čak i nekoliko koraka uz stepenice može da je ostavi bez daha.
„Osećam da mi vazduh ne dolazi dovoljno brzo. Kada bih krenula uz stepenice do moje spavaće sobe, morala bih da se naslonim na komodu kako bih došla do daha“.
Astmatičari kao što je Benton mogu da provedu ceo život boreći se sa uobičajenim simptomima te bolesti kao što su škripanje i teskoba u plućima, kašalj i otežano disanje. Sudeći prema Polu Garbu, šefu odeljenja za respiratorno zdravlje u Centrima za kontrolu bolesti, najnovije istraživanje nagoveštava da odredjene rasne, polne i starosne grupe imaju veće šanse za dobijanje astme od ostalih.
„Kod dece se beleži veći procenat slučajeva astme. Žene imaju veći broj slučajeva astme. Afroamerički muškarci imaju veći broj slučajeva astme. Medju decom, grupa koja je najviše pogodjena su afroamerička deca, koja imaju procenat astme koji je viši za skoro 17 odsto u odnosu na sve ostale grupe dece“.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da astma pogadja oko 235 miliona ljudi. Svaki dvanaesti Amerikanac pati od astme uprkos poboljšanju kvaliteta vazduha i stalnim naporima da se ljudi obaveste o efektima pušenja i udisanja izduvnih gasova koji mogu da predstavljaju opasnost za astmatičare.
Novo istraživanje je takodje pokazalo da hrana i alergije koje izaziva prirodno okruženje, koje su razvijene u ranom detinjstvu povećavaju rizik od astme u odraslim godinama. Stručnjaci kažu da je najvažnije za držanje hronične bolesti pod kontrolom izbegavanje sastojaka u okruženju koji mogu da izazovu napade astme i informisanje o tome kako da se borite sa simptomima.
„Mi ne znamo šta uzrokuje astmu i ne možemo da sprečimo njenu pojavu kod ljudi. Ali znamo da kada je jednom dobijete i kada se uspostavi dijagnoza, mi možemo da sprečimo napade astme. Pacijenti mogu da nauče kako da tretiraju astmu, ali je najvažnije da imaju dobru medicinsku negu, da redovno odlaze kod lekara koji će proceniti ozbiljnost njihove bolesti, prepisati lekove i naučiti decu i roditelje kako da se nose sa bolešću“.
Lekari kažu da je astmu nemoguće izlečiti kao i da postoji veoma mali broj lekova za tretiranje, pre svega inhalatori, pilule i injekcije. Najnovija hiruruška procedura koju je odobrila Uprava za hranu i lekove, nazvana bronhijalna termoplastija, je u završnoj fazi testiranja.
U toj proceduri se koristi toplota za širenje disajnih puteva, a stručnjaci kažu da bi ona mogla da ponudi realnu nadu ljudima koji pate od ozbiljnih slučajeva astme. Doktorka Sumita Katri iz Klivlendske klinike je jedna od nekoliko lekara koji izvode tu proceduru. Ona je ustanovila da bi to moglo da bude delotvorno kod nekih pacijenata.
„Suština je da se trudimo da smanjimo debljinu mišićnog tkiva u disajnim putevima koji mogu da uzrokuju grčenje i skupljanje disajnih puteva kod astmatičara.“
Ali, doktorka Katri upozorava da postoje i sporedni efekti, uključujući iritiranje plućnog tkiva i čak pojačanje astme koju lečimo. Ona kaže da bronhijalna termoplastija nije za pacijente koji imaju umerenu astmu i da bi je trebalo razmatrati u sastavu postojećih terapija za pacijente čiji simptomi ne mogu da se kontrolišu uobičajenim tretmanima za astmu.