“Prva stranica: Jedna godina unutar Njujork tajmsa” je dokumentarni film o problemima sa kojima se suočavaju ove tzv. ‘činjenične novine’ u vreme kada se vesti preko interneta i informacije šire ogromnom brzinom. Reditelj Endrju Rosi prati novinare unutar dnevnika, poznatog i kao ‘stara siva gospodja’, i pokušava da odgonetne kako se taj list prilagodjava promenama u današnjim medijima. Film je premijerno prikazan na filmskom festivalu Sandens ranije ove godine i bavi se ne samo pogledom na borbu Njujork tajmsa da opstane već otvara i pitanja sa kojima se štampani mediji danas generalno suočavaju.
U trci za objavljivanjem dokumenata Vikiliksa ili izveštaja o zatvorenicima u Zalivu Gvantanamo, glavni rival velikih medijskih organizacija bili su vebsajtovi na kojima su se pojavljivali neobradjeni podaci. Endrju Rosi, reditelj dokumentarca “Prva stranica: Jedna godina unutar Njujork tajmsa” posmatrajući medije upozorava da bi cunami digitalnih informacija mogao da označi kraj čak i visoko cenjenih novina.
“Posebno preti tradicionalnom istraživačkom novinarstvu kojim se bave institucije poput Njujork tajmsa”.
Rosi takodje smatra da širenje informacija putem interneta preti kvalitetu novinarstva.
“Ideja o demokratizaciji protoka informacija zvuči vrlo uzbudljivo. Medjutim ne treba zanemariti proces u koji su uključeni urednici i novinari, a to je sortiranje informacija i provera činjenica. To je nešto što u blogosferi često ne postoji”.
Rosi ističe da je slobodan protok vesti na internetu uništio novine širom sveta i da negativno utiče i na Njujork tajms, čiji su tiraž i zarada od prodaje reklamnog prostora znatno opali. Neki novinari su ostali bez posla, a kao rezultat toga bi mogao da bude pad kvaliteta sadržaja. Ejmi Ajsman, profesorka novinarstva na Američkom univerzitetu se medjutim ne slaže.
“Pogledajte šta se dogodilo u Japanu. Tamo je potpuno uništenje. Zapravo, svet je u proteklih nekoliko meseci prošao kroz ozbiljne geofizicče, političke i ekonomske promene kakve nismo nikada videli, a količina informacija koja je do nas došla nikada nije bila veća. Neke od tih informacija su bile netačne, ali ranije neke od njih nikada ne bismo ni čuli”.
Ajsman veruje da bez obzira na to kakva je sudbina štampanih medija, dobrog novinarstva će uvek biti.
“Biće mnogo više nezavisnih novinara i reportera koji će sakupljati novac sa raznih strana kako bi mogli da odu u Irak, a onda će svoje izveštaje prodavati Glasu Amerike ili Njujork tajmsu ili čak nekom univerzitetu”.
Pol Sperou, jedan od potpredsednika Muzeja novinarstva u Vašingtonu kaže da bi renomirani mediji trebalo da zaposle sopstvene novinare.
“Morate da platite reporteru da izveštava iz ratne zone. Morate da platite novinaru da pokriva sednicu gradskog veća. To je problem sa kojim se novinske organizacije trenutno suočavaju – kako da podrže novinare koji obavljaju posao na terenu dok za to vreme imaju sve manje zarade”.
Sperou ističe da, do sada, konkurencija organizacijama kao što je Njujork tajms nije bio samo ogroman protok digitalnih informacija već i besplatne informacije koje kruže internetom. Njujork tajms je nedavno uveo tzv. ‘pejvol’ odnosno obaveznu pretplatu na internetu. Prema izveštajima, do sada ima oko 100 hiljada pretplatnika što jedva da je dovoljno da se plate računi.
“Najveće pitanje u vezi sa pretplatom jeste da li organizacija ima toliku važnost da vas natera da platite za njihove informacije? Jer znate da su njihove vesti proverene, tačne, možete da računate na njih. Vidimo neke promene pošto javnost postaje svesnija problema kredibiliteta ili tačnosti, medjutim da li ćemo uspeti da se odviknemo od toga da želimo besplatne informacije?”
Ostaje da se vidi.