Novi dokumentarni film u produkciji „National Geographic Society“ pod nazivom „Poslednji lavovi“ počeo je da se prikazuje u američkim bioskopima pre nekoliko dana i već je osvojio srca mnogih. Ovaj uzbudljivi i srceparajući dokumentarac prati borbu jedne lavice da sačuva svoje mladunce u divljinama Bocvane. Cilj filma, koji je finansirala „Inicijativa za velike mačke“, je očuvanje ove ozbiljno ugrožene životinjske vrste. Novinarka Glasa Amerike, Zulima Palasio razgovarala je sa rediteljima ovog filma – bračnim parom Žubert.
„Poslednji lavovi“ je priča o Ma di Tau, odnosno majci lavova, i njenoj neverovatnoj borbi da odbrani svoje mladunce od nemilosrdnih neprijatelja koji vrebaju u divljinama Bocvane. Film beleži lavlje napore da prežive, a snimljen je uz pomoć “National Geographic Society” – institucije čuvene po produkciji dokumentaraca. “Poslednji lavovi” otkriva intimne, do sada nepoznate, detalje života lavljih porodica. Bračni par, Derek i Beverli Žubert, izučavali su lavove u Bocvani 28 godina, a poslednje dve godine su proveli prateći Ma di Tau i njene mladunce.
“Snimili smo preko 100 sati materijala, a prikazujemo sat i po”.
Derek je bio snimatelj i scenarista, a Beverli je bila zadužena za zvuk i foto-snimke. Žubertovi su 2 godine živeli u šatoru u delti Okabango u neposrednoj blizini lavova, slonova i bizona, koji bi ponekad prišli i previše blizu.
“Slonovi su naleteli na nas 4 puta. Izgubili smo jedan šator zbog slona, dva su odnele oluje, a ja sam pretrpeo mnoštvo ujeda zmija, i to opasnih zmija. Škorpije su me ubole 20 puta, imao sam malariju 4 puta, a i slupao sam 3 aviona”, kaže Derek.
Žubert kaže da su on i njegova supruga vremenom upoznali sve lavove u toj oblasti i on veruje da im je ta bliskost pomogla da se slobodno kreću među životinjama i da ne budu napadnuti. Neki snimci su napravljeni pomoću sofisticirane video tehnologije za snimanje iz vazduha. Korišćeni su snažni zum-objektivi kako bi materijal mogao da se snimi iz helikoptera koji je leteo visoko da ne bi uznemirio životinje.
“Bilo je sjajno! Mogli smo da napravimo fantastične scene. Snimali smo sa skoro jednog kilometara visine i tako smo zabeležili to divno ponašanje”, ističe Derek..
“Poslednji lavovi” pruža uzbudljiv pogled na inteligenciju i emocije velikih mačaka.
“Ove životinje imaju emocije. Duboke emocije. Patnju. Mržnju. Strah. Verovatno ljubav. Ali mi ne znamo u kakvoj se to tačno formi manifestuje. Ipak, bilo bi vrlo arogantno od naše vrste da pretpostavimo da smo mi jedini koji imamo emocije”.
Film takođe pruža jedinstven pogled na komunikaciju između lavova, uključujući i govor tela, odnosno signale koje šalju ušima i repovima, kao i zaprepašćujuću kompleksnost čuvene lavlje rike.
“Tokom pravljenja filma bili smo vrlo pažljivi u fazi montaže, jer nismo hteli da pustimo samo dve vrste rike -- to bi bilo kao da smo joj isekli rečenicu. Imali smo osećaj da moramo da poštujemo to što govore iako ne razumemo baš svaki slog. Njihova vokalna komunikacija je fascinantna i Afrika bi bila tužno mesto bez rike lavova”, navodi Berevrli Žubert.
“Poslednji lavovi” je međutim i više od predivnog dokumentarca. On je deo svetskog pokreta za očuvanje životinjske vrste velikih mačaka. Pokret finansira Inicijativa za velike mačke, koja je deo “National Geographic Society”. Pomenuta inicijativa se nada da će na ovaj način podići svest o tom problemu.
“Kada sam rođen pre 50 godina, bilo je 450 000 lavova, a danas ih ima 20 000. Ne treba vam matematičar da zaključite da krivulja ide na dole velikom brzinom”, kaže Derek.
“Inače, nije reč samo o lavovima, već svim mačkama u Africi. Broj leoparda je opao sa 700 000 pre 50 godina, na 50 000; geparda je od 45 000 ostalo 12 000. To je alarmantno. Brojevi su opali za oko 95 odsto”, ističe Beverli.
Žubertovi kažu da njihov film ističe da se mora prestati sa krivolovom na lavove, kao i sa nelegalnom trgovinom lavljim glavama, kostima i drugim delovima tela.
“Zapravo trebalo bi da prestanemo da lovimo lavove za trofeje. Amerika uvozi 550 ovih životinja kao trofeje u zemlju svake godine, a postoji samo 3 i po hiljada lavova mužjaka. To očigledno nije održiv model”, smatra Derek Žubert.
Posle čitavog životnog veka posvećenog lavovima i nekoliko međunarodnih priznanja za filmove, knjige i članke, bračni par Žubert kaže da su odlučni u nameri da spasu velike mačke.
“Rešeni smo da ne dozvolimo da ove životinje izumru dok smo mi živi, iako su trenutno ozbiljno ugrožena vrsta”, ističe Derek.
“Ako nešto ne preduzmemo odmah, lavovi će nestati u narednih 5-10 godina”, navodi Beverli Žubert.