S obzirom da se učešće Sjedinjenih Država u Iraku i Avganistanu privodi kraju, američki vojnici se vraćaju kući gde se suočavaju sa novom bitkom – nezaposlenošću. Pripadnici američke Nacionalne garde i rezervnih snaga su suočeni sa neuobičajeno visokom stopom nezaposlenosti, a američka vojska polako počinje da uviđa uzroke takve situacije.
Pripadnici američke Nacionalne garde i rezerve se nazivaju američkim „civilnim vojnicima“. To su vojnici na određeno vreme koji odlaze na vojne zadatke, zadržavajući svoj civilni život i posao. Hiljade njih, poput potpukovnika Stivena Lelbaka iz Virdžinije, došli su kući sa misija u inostranstvu i shvatili da ih čeka veoma mali broj radnih mesta. Lelbak je počeo da traži posao još dok je bio u Iraku. Ali od povratka prošlog jula, ovaj razvedeni otac četvoro dece je imao samo jedan intervju za posao.
„Zaista nikada nisam ni pomislio da ću ovoliko dugo biti bez posla. Novac sam skoro potrošio. Kirija za idući mesec zavisi od povraćaja federalnog poreza. A onda mi neće ostati više ništa.“
Stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama je sada 8,2 odsto. Ali iz cele zemlje, jedinice Nacionalne garde javljaju da stopa nezaposlenosti među vojnicima koji se vraćaju dostiže 50 odsto. Američkim zakonom se od poslodavaca traži da čuvaju radno mesto pripadnika Nacionalne garde ili rezervnog sastava dok su na dužnosti. Ali mnogi gardisti i rezervisti jednostavno nisu ni imali posao kada su otišli na dužnost.
Majorka Pam Elison je u Beloj kući zadužena za borbu protiv visoke stope nezaposlenosti među gardistima i rezervistima. Ona kaže da problem trenutno nije na vojnom radaru, jer se zapošljavanje vojnika smatra nečim što pripada civilnom sektoru.
„Mi to ne držimo u rukama. Sada počinjemo da odmeravamo stvari. Počinjemo da vodimo računa o jedinicama koje su na služenju unapred, da bismo mogli da ih informišemo. ‘Da li ste sada bez posla? Da li ste radili kad ste došli i da li se vraćate na svoje radno mesto?’.
Stopa nezaposlenosti među pripadnicima Nacionalne garde i rezerve koji se vraćaju sa služenja, mogla bi da bude visoka i zbog toga što vojnici nemaju uvek potpuni pristup obrazovanju, obučavanju i programima za zapošljavanje koji su dostupni veteranima koji su bili zaposleni u vojsci. Takođe, regruti pristižu u velikoj meri sa ruralnih područja sa tradicionalno višim stopama nezaposlenosti. Neki gardisti i rezervisti kažu da poslodavci oklevaju da ih zaposle, jer mogu opet da budu pozvani na služenje.
Sekretarijat za odbranu razmatra nekoliko planova za pomoć gardistima i rezervistima da pronađu zaposlenje, među kojima su i obavezni programi obuke za nalaženje posla za vojnike koji se vraćaju u civilni život. Ali za Lelbaka – i hiljade pripadnika Nacionalne garde i rezerve koji su služili u Iraku i Avganistanu – to nije dovoljno. On se pakuje za selidbu iz iznajmljenog stana i priprema za, kako kaže, „samo dno“.
„Zaista je, uistinu je teško sačuvati i održati fokus, a da ne izgubite samopoštovanje.“