Neuspeh Zapada i Arapske lige da privole Sirijsku vladu da prekine nasilje nad demonstrantima, izaziva nova strahovanja u pogledu budućnosti.
Prizori iz Sirije su zastrašujući. A sve do sada, predsednik Bašar al-Asad nije preduzeo korake da ublaži krizu. To brine Džerolda Posta sa Univerziteta „Džordž Vašington“. On je direktor programa političke psihologije i informiše američke predsednike o psihološkim karakteristikama svetskih lidera.
„Jedini koren Bašara al-Asada izgleda da je sila. A to je opasno i ne može dobro da se završi, osim da dovede do povećanja nasilja.“
Koreni Asadovog režima sežu do njegovog oca, Hafeza, koji je tri decenije vladao Sirijom uz pomoć gvozdene pesnice. Asadi pripadaju manjinskoj šiitskoj sekti alavita. Radvan Zjadeh, direktor Sirijskog centra za političke i strateške studijue u Vašingtonu, kaže da je primarna funkcija režima da obezbedi alavitsku kontrolu nad zemljom.
„Režim zavisi od bezbednosnog aparata u Siriji, koji striktno kontrolišu alaviti. A to među alavitskim oficirima i pripadnicima bezbednosne službe stvara takvu vrstu mreže u kojoj su oni u stvari lojalni sami sebi.“
Bašar al-Asad nije bio prvi izbor njegovog oca za naslednika. Obrazovan kao oftalmolog u Londonu, smatran je previše povučenim. Otac je favorizovao agresivnijeg, starijeg brata Basila, koji je međutim poginuo u saobraćajnoj nesreći. Posle bratovljeve smrti, Bašar je pozvan nazad u Damask da se priprema za budućeg sirijskog lidera, kaže Džerold Post.
„Stepen koji je dostiglo nasilje koje sprovodi treba da bude poruka očevom užem krugu i vojnim liderima da on može sve to da učini isto kao i otac. Da može da živi u skladu sa predstavama o ocu.“
Hafez al-Asad je 1982. ugušio pobunu u gradu Hami. „Amnesti internešenal“ procenjuje da je tom prilikom poginulo deset hiljada do 25 hiljada ljudi. Post kaže da je to ostavilo neizbrisiv utisak na Bašara al-Asada.
„Jedna od stvari koje mu komplikuju situaciju jeste to što uistinu ne postoji model za pomirenje... kako rešavati sukob ako ne po uzoru na takozvana pravila iz Hame iz 1982.“
Neki analitičari veruju da Asad ne kontroliše sadašnju krizu u potpunosti. Oni kažu da ga njegovi savetnici, od kojih su neki iz vremena njegovog oca, savetuju protiv kompromisa, kaže Radvan Zjadeh.
„Zbog toga vidimo da je od početka pobune Bašaru Asadu bilo veoma teško da učini bilo kakve ustupke ili sadržajne reforme. Jasno im je da svaki korak koji načine vodi ka kolapsu celog režima.“
Rezultat je sve veće nasilje i sve veće udaljavanje civilnog stanovništva od nacionalnog lidera.