Ujedinjene nacije procenjuju da svako od nas upotrebi gotovo 140 kilograma plastike godišnje. Najmanje šest miliona i 400 hiljada metričkih tona te plastike završava u okeanima. Borac za zaštitu prirodne sredine, kapetan Čarls Mur, ustanovio je da u nekim regionima količina plastike premašuje količinu planktona – osnovu ishrane u okeanu i prodire u lanac hrane.
Svojevremeno su okeani na našoj planeti bili izuzetno čisti. To više nije slučaj. Kapetan Čarls Mur to naziva „erom plastike“.
„Svake godine se proizvede 250 do 300 miliona tona plastike. Da biste shvatili koliko je to, recimo da svake dve godine proizvedemo plastike koja je teška isto koliko i sedam milijardi stanovnika naše planete.“
U svojoj novoj knjizi „Plastični okean“, Mur ističe da se manje od 5 odsto plastike reciklira i da se gotovo tri odsto svetske proizvodnje baca u okeane. Taj otpad ubija milione morskih organizama godišnje.
„Znamo da svake godine 100 hiljada mladunaca albatrosa ugine sa utrobom punom plastike. Imamo podatke da svake godine ugine oko 100 hiljada morskih sisara upetljanih u plastiku.“
Mur je proveo život na okeanu i bio svedok njegove transformacije. On u svojoj knjizi opisuje svoje putovanje 1997, tokom kojeg je otkrio tone plastike koja je plutala u beskrajnoj spirali. Ono što je danas poznato kao Veliki pacifički otpad, zapravo je plastika koje težinski ima šest puta više nego planktona. Mur je osnovao Pomorsku istraživačku fondaciju „Algalita“ i počeo da sakuplja uzorke iz okeana u svetu. On objašnjava da plastični otpad stiže u okeane iz reka, sa plaža i brodova.
„Ne samo sve mornarice sveta, nego i svi trgovački brodovi na svetu, do 1980-ih su rutinski bacali sav svoj otpad u more.“
Mur ističe da i danas brodovi pod svim zastavama i svih vrsta, nastavljaju da ignorišu medjunarodne sporazume i bacaju u okean svoje đubre – sintetičke hemikalije, pesticide, nuklearni otpad, kao i sastojke otrovnih gasova. On dodaje da ga zabrinjava uništavanje njegove lične životne sredine.
„Bez obzira da li surfujem, jedrim ili plivam, ja dodirujem, vidim, ulećem u postojani otpad koji će se tu zadržati duže nego bilo ko od naše dece i unuka. Biće tu vekovima i neće nestati, a mi tome doprinosimo.“
Ovaj stručnjak za zagadjenje nosi sa sobom vrećicu peska - sa plaže na Havajima. Kada ga je dao na analizu, ispostavilo se da je više od 90 odsto plastika. Kapetan Mur sarađuje sa rediteljem ekoloških filmova Bilom Mekdonaldom, da bi dokumentovao kako plastika osvaja okeane. Mekdonald je obezbedio najveći deo video materijala za ovu priču, uključujući oktopoda koji se nastanio u plastičnoj glavi tuša.
„Nema mnogo lepote u reci punoj đubreta, vidim rode uplašene stiroporom koji pluta oko njih. Vidim morske galebove koji pokušavaju da jedu gumene rukavice i sve vrste životinja koje tragaju za hranom po onome što je nekada bilo organsko đubre, a sada je zagađeno sintetikom.“
I tako se kampanja nastavlja. U knjizi „Plastični okean“, kapetan Čarls Mur tvrdi da je zagadjenje plastikom štetnije od klimatske promene i u ime budućih naraštaja traži zaštitu okeana - u kojima je život i nastao.