Ako su vam troškovi za hranu ove godine ekstremno visoki, niste sami. Najnoviji indeks cena hrane Ujedinjenih nacija, gotovo da se nije promenio otkako je u januaru dostigao rekord. Iako razlozi za visoke cene variraju od regiona do regiona, postoje i neke zajedničke crte. To je razlog što hrana u biskoj budućnosti neće pojeftiniti.
Cene mesa su se na jednoj pijaci u Hongkongu povećale. Jedna od mušterija objašnjava da su se cene udvostručile i da ono što je u Hongkongu koštalo 10 dolara, sada košta najmanje 15. Priča je gotovo ista gde god da odete. Ljudi za hranu plaćaju mnogo više. Indeks cena hrane Ujedinjenih nacija počeo je da se penje jula prošle godine. Dostigao je rekord u januaru i otada se nije bitno smanjio. A sadašnji skok se događa manje od tri godine posle prethodnog rekorda 2008.
„Uopšte nisam iznenađen. Faktori koji su uticali na povećanje cena hrane su ostali isti.“
Šengen Fan je direktor Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike. On kaže da je jedan od najvećih faktora koji utiču na poskupljenje hrane, sve veća upotreba prehrambenih useva za proizvodnju goriva. Samo u nekoliko proteklih godina, proizvodnja etanola od kukuruza je u Sjedinjenim Državama dostigla nebeske visine.
U Brazilu je to šećerna trska. A u Evropi, polja repice se šire radi proizvodnje biodizela. Sve to je vredna zamena za sirovu naftu, koja je proteklih godina takođe poskupela. Ekonomista Dermot Hejz, sa Univerziteta države Ajove, kaže da su danas cene hrane i energije dvostruko povezane.
„Povećanje cena robe kao što je sirova nafta, izaziva skok cena – tu se radi o zameni hrane za energiju. A druga stvar je povećanje cene transporta.“
Transport hrane od njive do trpeze košta više kada su cene goriva visoke. A isto tako više košta korišćenje kamiona, traktora i mehanizacije za njenu proizvodnju. U međuvremenu, potražnja hrane raste tamo gde se povećava prosperitet i menja ishrana, kaže Šengen Fan.
„Ljudi postaju bogatiji, naročito u nekim od ekonomija u ekspanziji – u Kini, Indiji, Brazilu. Oni zaslužuju bolji život. Prema tome, hoće da jedu više mesa, raznovrsniju hranu. A sve to zahteva više hrane, više žitarica.“
Fan kaže da je za dobijanje svakog kilograma mesa potrebno nekoliko kilograma žitarica. Ogroman globalni rast i potražnja žitarica znači da poljoprivrednici u zemljama koje su najveći proizvođači treba da proizvedu još veću žetvu. Ali prošle godine, vreme im nije išlo naruku, kaže Dermot Hejz.
„Srednjozapadni deo Sjedinjenih Država je imao previše kiše, a otprilike u svom drugim delovima sveta kiše je bilo premalo. Posebno malo padavina je bilo u istočnoj Evropi. Zbog toga su i Rusija i Ukrajina doslovno prekinule izvoz pšenice.“
Rusija i Ukrajina su prekinule izvoz pšenice, jer im je teška suša desetkovala prinose. To je u julu prošle godine podstaklo rast cena. Istočna Evropa je ove godine u mnogo boljoj situaciji, ali američki Srednji zapad nije, kaže Hejz.
„Ove godine je stvarno suša, što je suprotno od prethodne godine. Ali ja lično, sve više brinem zbog obima američke žetve, i to i kukuruza i soje. Potencijalno, to bi moglo da se nastavi i naredne godine, tako da bismo i iduće godine mogli da vidimo više cene.“
To znači da će cene verovatno i dalje da rastu. Hejz kaže da je to u stvari dobra vest za poljoprivrednike. Te visoke cene će da podstaknu poljoprivrednike širom sveta da povećaju proizvodnju. Pitanje je da li će oni ipak proizvesti dovoljno da zadovolje sve veću potražnju... i da li će ekstremne vremenske prilike koje donosi promena klime to da im otežaju.