Količina leda na Arktiku se ovih dana rekordno smanjila u eri prikupljanja satelitskih podataka koja je počela 1979. Saradnik Glasa Amerike iz Njujorka, Piter Fedinski, izveštava da bi povećanje količine vode moglo da utiče na globalni brodski saobraćaj, prirodnu sredinu, pa čak i međunarodnu diplomatiju.
Polarni medvedi love foke u zaleđenoj vodi, ali bi mogli i da se podave ako bi bili primorani da plivaju daleko od obale. Satelitski snimci koje je objavila američka Agencija za istraživanje svemira, NASA, ilustruju zastrašujuću opasnost koja preti tim medvedima.
Smanjenje je jednako površini većoj od Teksasa, što je nedostižna razdaljina čak i za najmoćnijeg polarnog medveda. Naučnici kažu da fosilna goriva povećavaju ispuštanje ugljenika u atmosferu. A to ne samo da zagreva okeane, nego ugrožava biološku raznolikost i u hladnim i u toplim vodama. Ben Orlov je klimatolog na njujorškom Kolumbija univerzitetu.
„Povećanjem ugljen dioksida u atmosferi, veliki deo, oko 40 odsto, vraća se u okean, što povećava kiselost okeana koja ugrožava koralne sprudove.“
Orlov zapaža da propadanje koralnih sprudova ugrožava rezerve riba u njihovoj okolini. Naučnici koji su se okupili na nedavnom simpozijumu Zemljinog instituta na Kolumbija univerzitetu, ukazuju da će manja količina leda verovatno odvući deo brodskog saobraćaja iz Panamskog kanala.
Razlog je to što severna ruta, premda je i dalje opasnija, smanjuje razdaljinu od Evrope do Azije za oko šest i po hiljada kilometara. En Sajders iz Centra za zakon o promeni klime Kolumbija univerziteta, kaže da za Arktik nisu zainteresovane samo zemlje koje ga okružuju.
„Svakako će biti interesovanja za Akrtik i u zemljama koje ga fizički ne dodiruju; to je sasvim jasno zbog prirodnih izvora, ribarenja, iz raznih razloga.“
Među tim razlozima su i energetske rezerve. Sajder kaže da Kina i Japan nastoje - što im do sada nije pošlo za rukom - da povećaju uticaj u Arktičkom savetu, međunarodnom forumu sastavljenom od osam država koje se graničice sa Arktikom.
Naučnici ukazuju da veća površina otvorene vode na Arktiku znači veće isparavanje i ekstremno vreme u drugim delovima planete. Piter Šloser iz Zemljinog instituta dodaje da bi toplije vreme oko Grenlanda moglo da izazove topljenje ostrvskih glečera na štetu niskih područja u drugim delovima sveta.
Polarni medvedi love foke u zaleđenoj vodi, ali bi mogli i da se podave ako bi bili primorani da plivaju daleko od obale. Satelitski snimci koje je objavila američka Agencija za istraživanje svemira, NASA, ilustruju zastrašujuću opasnost koja preti tim medvedima.
Smanjenje je jednako površini većoj od Teksasa, što je nedostižna razdaljina čak i za najmoćnijeg polarnog medveda. Naučnici kažu da fosilna goriva povećavaju ispuštanje ugljenika u atmosferu. A to ne samo da zagreva okeane, nego ugrožava biološku raznolikost i u hladnim i u toplim vodama. Ben Orlov je klimatolog na njujorškom Kolumbija univerzitetu.
„Povećanjem ugljen dioksida u atmosferi, veliki deo, oko 40 odsto, vraća se u okean, što povećava kiselost okeana koja ugrožava koralne sprudove.“
Orlov zapaža da propadanje koralnih sprudova ugrožava rezerve riba u njihovoj okolini. Naučnici koji su se okupili na nedavnom simpozijumu Zemljinog instituta na Kolumbija univerzitetu, ukazuju da će manja količina leda verovatno odvući deo brodskog saobraćaja iz Panamskog kanala.
Razlog je to što severna ruta, premda je i dalje opasnija, smanjuje razdaljinu od Evrope do Azije za oko šest i po hiljada kilometara. En Sajders iz Centra za zakon o promeni klime Kolumbija univerziteta, kaže da za Arktik nisu zainteresovane samo zemlje koje ga okružuju.
„Svakako će biti interesovanja za Akrtik i u zemljama koje ga fizički ne dodiruju; to je sasvim jasno zbog prirodnih izvora, ribarenja, iz raznih razloga.“
Među tim razlozima su i energetske rezerve. Sajder kaže da Kina i Japan nastoje - što im do sada nije pošlo za rukom - da povećaju uticaj u Arktičkom savetu, međunarodnom forumu sastavljenom od osam država koje se graničice sa Arktikom.
Naučnici ukazuju da veća površina otvorene vode na Arktiku znači veće isparavanje i ekstremno vreme u drugim delovima planete. Piter Šloser iz Zemljinog instituta dodaje da bi toplije vreme oko Grenlanda moglo da izazove topljenje ostrvskih glečera na štetu niskih područja u drugim delovima sveta.