Linkovi

Aranžman sa MMF-om ispunio ciljeve, rast ipak nizak

  • Rade Ranković

Sedište MMF-a u Vašingtonu

Misija MMF-a sredinom iduće nedelje završava posao, to jest osmu reviziju poslednjeg aranžmana sa Srbijom. Postavlja se pitanje koji su efekti trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om, šta je urađeno, a šta nije, kao i hoće li srpske vlasti ulaziti u neki novi oblik saradnje sa MMF-om.

Reklo bi se da su svi zadovoljni – i srpske vlasti, i predstavnici MMF-a, a ni penzioneri i državni službenici nemaju razloga za nezadovoljstvo – trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom je ispunio osnovne ciljeve, a Srbija je vraćena na kolosek sa oporavljenim javnim finansijama:

"MMF u principu će pogledati konačni rezulat, videće da su javne finansije stabilizovane, i to će za njih očito biti dovoljno da oni pozitivno mišljenje i na tu poslednju reviziju. E sad, videćemo dalje da li ćemo nastaviti nekakav oblik saradnje. Verovatno će možda predsednik Vučić insistirati da ostane neki vid saradnje, kroz neki mnogo labaviji aranžman", smatra glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

U ovoj priči, verovatno je najmanje važno sta građani, pa i političari misle o aranžmanu Srbije sa MMF-om. Mnogo je važnije mišljenje privrednika i investitora, a kao predsednik Američke privredne komore u Srbiji Zoran Petrović smatra da je nastavak saradnje sa MMF-om važan korak i pozitivan signal za investitore:

"Vlada želi time da pošalje poruku da hoće da nastavi reforme. To je ono što investitori hoće da vide. Mi hoćemo da vidimo da se poprave uslovi poslovanja, mi želimo da vidimo da se smanji siva ekonomija, mi hoćemo da vidimo da se reformiše rad poreske uprave. Ima mnogo stvari na koje ova država može da utiče i na kojima može da radi, a to sve, mislim da je i bolje, i lakše raditi uz nekog sa strane."

Osim stabilizovanih javnih finansija, trogodišnja saradnja sa MMF-om donela je i bolju poresku naplatu, smanjenje nezaposlenosti, vrlo nisku inflaciju, pa i neprirodno jak dinar:

"Dinar je vrlo stabilan, on je praktično najjača valuta na svetu ove godine. On je ojačao u odnosu na američki dolar skoro 15 posto, u odnosu na evro za skoro pet procenata, u odnosu na švajcarski frannak za osam-devet procenata. Neverovatno je da je Srbija jedna od zemalja sa najnižim privrednim rastom, a da njena valuta praktično je najviše ojačala u odnosu na ključne svetske valute", ističe Ćulibrk.

Među stvarima na kojima mora još mnogo da se radi su pre svega strukturne reforme i poboljšanje uslova poslovanja, suzbijanje sive eko-nomije, reforma javne administracije, jačanje privatnog sektora. Među najvećim problemima hronično ostaju javna preduzeća:

"Ta javna preduzeća i dalje predstavljaju rizik za naš budžet. Mislim da je neko govorio da ćemo ove godine možda potrošiti nekih stotinak miliona evra za javna preduzeća, i ja mislim da je to pitanje koje zaista mora da se reši u kratkom roku. Mislim da je potrebna jedna politička odluka koju treba doneti i reći – Ok, to više ne može da funkcioniše, hajmo to sa zatvorimo. Hajde da više na bacamo pare za to. Ja mislim ako biste pitali običnog građanina ove zemlje da li bi bio spreman da izdvaja godišnje 100 evra za takva preduzeća, ja mislim da bi 90 odsto ljudi reklo da to ne žele da rade", ističe Zoran Petrović.

Na kraju, kada se podvuče crta i pogledaju brojke, čini se da stvari ne stoje tako dobro kakvim ih predstavljaju srpske vlasti, a najbolji pokazatelj je rast bruto domaćeg proizvoda. U poslednjem broju, NIN je predstavio rezultate regionalnog istraživanja među osam zemalja, i kako kaže glavni odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, Srbija je po gotovo svih 10 merenih parametara na poslednjem mestu:

"Možete vi da otvarate svaki dan nekakve fabrike, možemo da pričamo da je stopa nezaposlenosti, kako zvaničnici tvrde samo u poslednje četiri godine smanjena sa 26 na 11 posto. Ali, vi kad pogledate šta je rezultat na kraju – to vam je BDP. Srbija je zemlja sa najmanjim stopama rasta BDP nekoliko godina unazad".

"Zemlje centralne i istočne Evrope su rasle preko četiri posto, 4,2 – 4,3 posto. Čak i stare ekonomije, zemlje eurozone, su rasle 2,3 posto u prvoj polovini godine. A mi imamo skroman rast od 1,2 – 1,3 posto", podsjeća Petrović.

Američki predsednik Ronald Regan svojevremeno je, odgovarajući na pitanja o spoljnom dugu njegove zemlje rekao da je dug je toliko porastao, da će se pobrinuti sam za sebe. Male i slabe države međutim ne mogu da računaju na taj luksuz i MMF im je potreban da bi njihove dugove držao pod kontrolom. U suprotnom, ako se stvari otmu, ekonomija se kad tad pretvori u grčku tragediju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG