U osnovi ovog istraživanja je pretpostavka da bi ponašanje robota u rojevima moglo da posluži za procenjivanje opasnosti na masovnim skupovima, kakav je bio nedavni Bostonski maraton.
Za grupu robota u Laboratoriji za inteligentne sisteme, na univerzitetu Georgia Tech, najvažnije je da održavaju ritam.
Naučnici su ih programirali da na klaviru projektovanom na pod sviraju Betovenovu melodiju “Za Elizu”. Ali umesto da ih programiraju individualno, istraživači predvođeni profesorom Magnusom Egerstetom, dali su im instrukcije da deluju timski.
“Nismo mogli da sagradimo jednog robota koji može sve pa smo sagradili više malih, koji mogu da rešavaju zadatke kakve pojedinačni roboti ne mogu”, kaže profesor Egerstet.
Roboti međusobno komuniciraju putem senzora. Predvođeni jednim, koji zna čitavu melodiju članovi tima se postavljaju u najefikasniji položaj, jedan u odnosu na drugog.
U drugom eksperimentu, roboti oponašaju lavove i gazele. Lavovi brzo nauče da je plen lakše uhvatiti ako međusobno sarađuju. U trećem scenariju, roboti se organizuju da bi pripremili mesto za sletanje bespilotne letelice.
Egerstet kaže da bi rojevi robota mogli da posluže u oblastima bezbednosti i odbrane, gde bi takve grupe mogle da pokrivaju velike površine kao timovi za osmatranje ili u akcijama traganja i spašavanja.
“Roboti koji sviraju “Za Elizu” mogli bi umesto toga da se nađu u određeno vreme na nekoj lokaciji gde bi mogli da uklanjaju opasnosti ili da ispituju da li je prostor bezbedan ili ne”, kaže profesor Egerstet.
Egerstet dodaje da su on i njegovi saradnici blizu izvođenja svojih robota van laboratorije. Sve što je potrebno, kaže on, je preciznije podešavanje i biće spremni za eksperimente u realnim situacijama.
Za grupu robota u Laboratoriji za inteligentne sisteme, na univerzitetu Georgia Tech, najvažnije je da održavaju ritam.
Naučnici su ih programirali da na klaviru projektovanom na pod sviraju Betovenovu melodiju “Za Elizu”. Ali umesto da ih programiraju individualno, istraživači predvođeni profesorom Magnusom Egerstetom, dali su im instrukcije da deluju timski.
“Nismo mogli da sagradimo jednog robota koji može sve pa smo sagradili više malih, koji mogu da rešavaju zadatke kakve pojedinačni roboti ne mogu”, kaže profesor Egerstet.
Roboti međusobno komuniciraju putem senzora. Predvođeni jednim, koji zna čitavu melodiju članovi tima se postavljaju u najefikasniji položaj, jedan u odnosu na drugog.
U drugom eksperimentu, roboti oponašaju lavove i gazele. Lavovi brzo nauče da je plen lakše uhvatiti ako međusobno sarađuju. U trećem scenariju, roboti se organizuju da bi pripremili mesto za sletanje bespilotne letelice.
Egerstet kaže da bi rojevi robota mogli da posluže u oblastima bezbednosti i odbrane, gde bi takve grupe mogle da pokrivaju velike površine kao timovi za osmatranje ili u akcijama traganja i spašavanja.
“Roboti koji sviraju “Za Elizu” mogli bi umesto toga da se nađu u određeno vreme na nekoj lokaciji gde bi mogli da uklanjaju opasnosti ili da ispituju da li je prostor bezbedan ili ne”, kaže profesor Egerstet.
Egerstet dodaje da su on i njegovi saradnici blizu izvođenja svojih robota van laboratorije. Sve što je potrebno, kaže on, je preciznije podešavanje i biće spremni za eksperimente u realnim situacijama.