Robotizovane mašine i kompjuteri ubrzano dešifruju neke od 140 hiljada uzoraka DNK dobijenih od dobrovoljaca. Sve to je deo projekta istraživanja gena, prirodne sredine i zdravlja koji američka vlada finansira sa 25 miliona dolara. Programom rukovode najveća američka neprofitna organizacija za zdravstvenu zaštitu Kajzer permanente i genetičari sa Univerziteta države Kalifornije, a njegov cilj je da se do 2013. godine stvori banka biopodataka na osnovu uzoraka uzetih od pola miliona stanovnika Kalifornije.
Obrađeni uzorci DNK šalju se u drugu laboratoriju u kojoj naučnici upoređuju njihov genetski sastav sa drugim podacima. Nil Rajš je direktor Instituta za ljudsku genetiku na Univerzitetu države Kalifornije.
"Kliničke informacije, podaci o lekovima, rezultati testova, radiološke informacije… sve se to upoređuje sa genetskim podacima kako bi se uočile korelacije u vezi sa osobinama, bolestima pa čak i sa zdravim starenjem", kaže dr. Rajš.
Među osobama koje su poklonile svoj uzorak DNK je majka dvoje dece, Ester Hil.
"Primila sam informaciju i odlučila da se uključim jer me to zaista zanima. Imam dva sina pa imam interes da saznam više o medicinskim otkrićima. Želim da stvari budu bolje za moju decu i to me je najviše podstaklo da se uključim", kaže Ester Hil.
Jedna od najvećih prednosti ove studije je to što nije ograničena na jednu bolest ili na neku rasu ili etničku grupu. Osim toga, prosečan uzrast dobrovoljaca je 65 godina, što znači da će biobanka biti posebno korisna za proučavanje starenja i bolesti vezanih za odmaklo doba.
Neki posmatrači izražavaju skepsu u pogledu privatnosti podataka, ali genetičar Majkl Ajsen kaže da su saznanja koje će lekari dobiti mnogo važnija od privatnosti. Na osnovu njih, kaže Ajsen, lekari će moći da nam kažu šta bismo mogli da očekujemo u budućnosti, odnosno kako da sprečimo moguća buduća oboljenja.
"Kada vaš lekar bude znao vaš genotip moći će da vam kaže koje lekove treba da uzimate kada obolite, kakve poremećaje biste mogli da očekujete i kako da ih predupredite. Kada život ljudi bude počeo da se poboljšava i kada postanu zdraviji, mislim da će se strahovi o privatnosti informacija raspršiti. Oni neće nestati, ali će se uravnotežiti sa korisnim rezultatima", kaže Ajsen.
Ova baza genetskih podataka neće biti jedina u svetu. Laboratorije u Britaniji obrađuju uzorke više od 485 hiljada ljudi, dok je u Kini već dovršena jedna biobanka. Naučnici u Kaliforniji nadaju se da će uskoro i oni završiti svoj projekat.