Ukrajinska kriza ne bi trebalo da se posmatra kao izbor izmedju Zapada i Rusije, već treba pronaći način da se zadovolje interesi ukrajinskog naroda, spreči dalje komadanje te zemlje ali i pronadje balans u vršenju pritiska na Moskvu, ocenila je En-Mari Sloter, predsednica fondacije „Nova Amerika“. Sa još dvoje analitičara, ona je diskutovala o geopolitičkim posledicama ukrajinske krize na panel-raspravi u Centru za strateške i medjunarodne studije.
Posle izbijanja ukrajinske krize, mnoge evropske zemlje našle su se u dilemi da li će se svrstati uz SAD, Poljsku i baltičke zemlje koje se zalažu za snažne sankcije protiv Rusije ili slediti svoje ekonomske interese i održavati dobre odnose sa Moskvom. Prema rečima En-Mari Sloter, predsednice fondacije „Nova Amerika“, potrebno je odlučno zaustaviti dalje rusko pripajanje ukrajinskih teritorija, ali ne otići tako daleko da pritisak postane kontraproduktivan.
„Ako Rusija uspe da destablizuje, a da ne govorimo o tome da anektira, jugoistočnu Ukrajinu, videćemo period nestabilnosti u bivšoj Istočnoj Evropi koji će biti loš za sve – za Rusiju, Evropu, globalnu ekonomiju. Svi imaju ulog u tome da se kaže – „dosta“, i da se stvori kombinacija stvarnog pritiska i diplomatskog rešenja koje će Putinu omogućiti da ustukne, a spasi obraz. Jer, jedna od opasnosti sankcija je da ako previše pritiskamo - on će platiti skupu cenu a onda zašto ne bi pobrao i koristi - što je u njegovom slučaju, u smislu ostanka na vlasti u Rusiji, da prisvoji što više bivših teritorija sa stanovništvom koje govori ruski.“
Diplomata Djuzepe Skonjamiljo, izdavač novog magazina EAST Global Geopolitics, smatra da je izbalansirana politika sankcija prema Rusiji ključna, ali da ona može da bude sredstvo, a ne cilj.
"Čudno je što se ne govori mnogo o tome šta je naš krajnji cilj. Po meni je deo cilja već sadržan u Ženevskom sporazumu, peta tačka o ustavnim reformama je ključna da bi se smirila situacija, odnosi se na veća ovlašćenja za lokalne vlasti, a onda treba početi razgovor o neutralnosti ove zemlje. To ne bi trebalo da je skandalozna ideja, već je korišćeno u prošlosti za zemlje poput Austrije. Možda bi trebalo da obnovimo, modernizujemo tu ideju. Ono što je propušteno pre Ženeve bilo je da se sedne za sto i razgovara o pitanjima.”
En-Mari Sloter usprotivila se ideji da SAD, EU i Rusija treba da odlučuju o budućnosti Ukrajine, ističući da u centru pažnje moraju da budu stavovi ukrajinskog naroda, koji bi mogao da se opredeli za vojno-poličitku neutralnost. Dok je ukrajinska kriza dovela do revitalizacije NATO-a, ona smatra da savez mora da ima drugačiju ulogu, a hladnoratovske podele ostanu deo prošlog veka.
„Po meni, budućnost NATO-a mora da bude odbrambena i politička zajednica, a možda i neka šira zajednica posvećena dobroj upravi. Moraju da postoje delovi kojima bi Rusija mogla da se priključi jer u protivnom dobijate klasičnu bezbednosnu dilemu, i onda Rusija reaguje idejom obnove delova Sovjetskog Saveza. Ne mislim da u NATO-u postoji apetit za proširenje na Gruziju i Ukrajinu, nije postojao ni pre pet godina a sigurno ne sada, ali treba stvoriti druge stvari u kojima i Zapad i Rusija mogu da učestvuju kako bi se zemljama, bilo na Balkanu, ili susedima Rusije, omogućilo da imaju više identiteta odjednom. Ukrajina može da bude deo zapada i deo istoka, a iznad svega mora da izabere svoj put.“
Tim Adams, predsednik Instituta za medjunarodne finansije ističe da će biti potrebna cela generacija da se ukrajinska ekonomija transformiše u funkcionalnu, uspešnu državu i izražava skepsu da su SAD spremna da ostanu uz Ukrajinu tako dugo.
"Mi na Zapadu moramo da budemo veoma oprezni, jer težimo da odlučujemo o tome kako druge države treba da donose odluke o sebi, a ne razmišljamo dugoročno. Zapad i Evropa ne žele Ukrajinu, ali ne želimo ni da Rusija ima Ukrajinu, i zato je ona sada u procepu. U našem životnom veku nećemo videti Ukrajinu, ili zapadnu Ukrajinu kao deo EU i NATO-a. Postavlja se pitanje šta će ona biti, i šta smo spremni da uradimo za nju. SAD bi trebalo da održavaju finansijsku podršku ali sumnjam da će to trajati dugo. Pojaviće se druga kriza koja će odvratiti pažnju.“
Adams je takodje izneo stav da u ukrajinskoj priči nema heroja, i da uprkos tendenciji da se idealizuju današnje vlasti u Kijevu, postoje mnoge sive nijanae na ukrajinskoj sceni. En-Mari Sloter se, medjutim, nije složila. Ona kaže da su, uprkos nacionalistima, i spornim grupama i pojedincima koji su se priključili protestu, heroji obični Ukrajinci koji su činili srž pobune, spremni da poginu bi se izborili za funkcionalnu, odgovornu i nekorumpiranu vladu.
Posle izbijanja ukrajinske krize, mnoge evropske zemlje našle su se u dilemi da li će se svrstati uz SAD, Poljsku i baltičke zemlje koje se zalažu za snažne sankcije protiv Rusije ili slediti svoje ekonomske interese i održavati dobre odnose sa Moskvom. Prema rečima En-Mari Sloter, predsednice fondacije „Nova Amerika“, potrebno je odlučno zaustaviti dalje rusko pripajanje ukrajinskih teritorija, ali ne otići tako daleko da pritisak postane kontraproduktivan.
„Ako Rusija uspe da destablizuje, a da ne govorimo o tome da anektira, jugoistočnu Ukrajinu, videćemo period nestabilnosti u bivšoj Istočnoj Evropi koji će biti loš za sve – za Rusiju, Evropu, globalnu ekonomiju. Svi imaju ulog u tome da se kaže – „dosta“, i da se stvori kombinacija stvarnog pritiska i diplomatskog rešenja koje će Putinu omogućiti da ustukne, a spasi obraz. Jer, jedna od opasnosti sankcija je da ako previše pritiskamo - on će platiti skupu cenu a onda zašto ne bi pobrao i koristi - što je u njegovom slučaju, u smislu ostanka na vlasti u Rusiji, da prisvoji što više bivših teritorija sa stanovništvom koje govori ruski.“
Diplomata Djuzepe Skonjamiljo, izdavač novog magazina EAST Global Geopolitics, smatra da je izbalansirana politika sankcija prema Rusiji ključna, ali da ona može da bude sredstvo, a ne cilj.
"Čudno je što se ne govori mnogo o tome šta je naš krajnji cilj. Po meni je deo cilja već sadržan u Ženevskom sporazumu, peta tačka o ustavnim reformama je ključna da bi se smirila situacija, odnosi se na veća ovlašćenja za lokalne vlasti, a onda treba početi razgovor o neutralnosti ove zemlje. To ne bi trebalo da je skandalozna ideja, već je korišćeno u prošlosti za zemlje poput Austrije. Možda bi trebalo da obnovimo, modernizujemo tu ideju. Ono što je propušteno pre Ženeve bilo je da se sedne za sto i razgovara o pitanjima.”
En-Mari Sloter usprotivila se ideji da SAD, EU i Rusija treba da odlučuju o budućnosti Ukrajine, ističući da u centru pažnje moraju da budu stavovi ukrajinskog naroda, koji bi mogao da se opredeli za vojno-poličitku neutralnost. Dok je ukrajinska kriza dovela do revitalizacije NATO-a, ona smatra da savez mora da ima drugačiju ulogu, a hladnoratovske podele ostanu deo prošlog veka.
„Po meni, budućnost NATO-a mora da bude odbrambena i politička zajednica, a možda i neka šira zajednica posvećena dobroj upravi. Moraju da postoje delovi kojima bi Rusija mogla da se priključi jer u protivnom dobijate klasičnu bezbednosnu dilemu, i onda Rusija reaguje idejom obnove delova Sovjetskog Saveza. Ne mislim da u NATO-u postoji apetit za proširenje na Gruziju i Ukrajinu, nije postojao ni pre pet godina a sigurno ne sada, ali treba stvoriti druge stvari u kojima i Zapad i Rusija mogu da učestvuju kako bi se zemljama, bilo na Balkanu, ili susedima Rusije, omogućilo da imaju više identiteta odjednom. Ukrajina može da bude deo zapada i deo istoka, a iznad svega mora da izabere svoj put.“
Tim Adams, predsednik Instituta za medjunarodne finansije ističe da će biti potrebna cela generacija da se ukrajinska ekonomija transformiše u funkcionalnu, uspešnu državu i izražava skepsu da su SAD spremna da ostanu uz Ukrajinu tako dugo.
"Mi na Zapadu moramo da budemo veoma oprezni, jer težimo da odlučujemo o tome kako druge države treba da donose odluke o sebi, a ne razmišljamo dugoročno. Zapad i Evropa ne žele Ukrajinu, ali ne želimo ni da Rusija ima Ukrajinu, i zato je ona sada u procepu. U našem životnom veku nećemo videti Ukrajinu, ili zapadnu Ukrajinu kao deo EU i NATO-a. Postavlja se pitanje šta će ona biti, i šta smo spremni da uradimo za nju. SAD bi trebalo da održavaju finansijsku podršku ali sumnjam da će to trajati dugo. Pojaviće se druga kriza koja će odvratiti pažnju.“
Adams je takodje izneo stav da u ukrajinskoj priči nema heroja, i da uprkos tendenciji da se idealizuju današnje vlasti u Kijevu, postoje mnoge sive nijanae na ukrajinskoj sceni. En-Mari Sloter se, medjutim, nije složila. Ona kaže da su, uprkos nacionalistima, i spornim grupama i pojedincima koji su se priključili protestu, heroji obični Ukrajinci koji su činili srž pobune, spremni da poginu bi se izborili za funkcionalnu, odgovornu i nekorumpiranu vladu.