Linkovi

Američka spoljna politika na prekretnici


Predsednik Tramp sa članovima svog kabineta na radnom ručku sa japanskim premijerom Šinzom Abeom.

Od planiranog samita sa Severnom Korejom do zabrinutosti oko trgovinskog rata sa Kinom i drugim zemljama, spoljna politika Sjedinjenih Država je suočena sa nekoliko izazova. Istovremeno u Beloj kući, tim za nacionanu bezbednost, je u tranziciji. U ovonedeljnoj emisiji Glasa Amerike “Zajedno sa Gretom Van Sasteren” nekoliko eksperata, među kojima i bivši načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, admiral u penziji Majkl Malen, govore o tim izovima i šta oni znače za budućnost američke spoljne politike.

Dok se trgovinski spor između Sjedinjenih Država i Kine nastavlja, bivši načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, Majkl Malen, koji Peking naziva rastućim gigantom, u razgovoru sa novinarkom Gretom Van Sasteren kaže da je taj rast ključ za to, kako će svet u buduće biti oblikovan.

“Rastom Kine, naš odnos sa tom zemjom, na duge staze, će biti izuzetno važan ukoliko bude konstruktivan. Ukoliko sa njima budemo imali konstruktivan odnos to će biti dobro i za svet. Ukoliko taj odnos bude destruktivan onda je to loše i za sve ostale. Zato to moramo da rešimo. Ja lično mislim da su u ovom veku, na globalnom nivou, najvažniji bilateralni odnosi su između Kine i Sjedinjenih Država.”

Sporne vode Južnog kineskog mora i dalje su predmet napetosti, jer Japan i Filipini traže američku pomoć u sprečavanju kineske, pomorske ekspanzije. Danijel Tvajning, nekadašnji spoljnopolitički savetnik, Kondolize Rajs, smatra da kineska dominacija u regionu ugrožava svetsku ekonomiju.

“Kina želi da izađe na globalno tržište. Želi da se izađe iz okvira Azije, da vremenom razdvoji Ameriku od njenih saveznika. Moramo da budemo svesni toga.”

Džošua Voker, iz Nemačkog Maršalovog fonda, kaže da su kineska interesovanja ekonomskog i vojnog karaktera.

“Ako kontrolišete pomorske puteve onda praktično razbijate kompletan međunarodni liberalni poredak koji su Sjedinjene Države uspostavile posle Drugog svetskog rata. Ono što je sada interesantno je da Amerika novom strategijom pokušava da poveže Indiju i Japan kao glavne Indo-Pacifičke centre i okupi sve naše saveznike.”

Neki smatraju da je kineski ekonomski rast posledica nedostatka većeg liderstva na svetskoj sceni.

“Ljudi koji sada drže konce u svojim rukama, dvoje ljudi koji povlače konce su Ši Đin Ping i Putin. Oni su po meni pogrešne osobe”, kazao je admiral Majkl Malen.

Prošlog meseca, kineski zakonodavci su glasali za ukidanje ograničenja predsedničkog mandata, čime je utrt put predsedniku Šiju da doživotno bude na vlasti. Sa druge stane posle reizbora, ruski predsednik Putin je obezbedio sebi još šest godina na vlasti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG