Iako su Srbija i Ukrajina uvek bile u prijateljskim odnosima, a srpski pojedinci kao i Pokret Otpor podržavali Narandžastu revoluciju koja je umnogome podsećala na Peti oktobar, danas više to nije slučaj. Prema rečima ukrajinskog ambasadora u Srbiji Oleksandera Aleksandroviča, njihove bezbednosne službe procenile su da je od aprila 2014. do danas oko 370 srpskih državljana ratovalo na istoku Ukrajine.
Na pitanje da li ima možda srpskih pojedinaca koji ratuju na strani Ukrajine, ambasador odgovara da ne raspolaže takvim podacima.
„Nisam za to čuo, stvarno ne znam. Ali mi imamo zakon u Ukrajini koji dozvoljava stranim državljanima da ratuju zvanično u ukrajinskoj vojsci. Naravno da nemamo hiljade afroamerikanaca ili nekih drugih NATO soldata kao što pominju ruski mediji, ali neki pojedinci stvarno, zvanično ratuju. Iz Srbije stvarno ne znam, možda ima, možda nema,“ kaže ukrajinski ambasador u izjavi za Glas Amerike.
Aleksandrovič kaže da ukrajinska strana redovno i već dugo šalje spiskove s imenima ovih ljudi srpskim bezbednosnim službama.
"Takođe je nekoliko krivičnih postupaka otvorilo ukrajinsko Državno tužilaštvo", rekao je Aleksandrovič koji je izneo tvrdnju da je to poslato Srbiji, ali da nije bilo povratnih informacija.
Ukrajinski ambasador je kazao i da je u ime Kijeva od srpskog Državnog tužilaštva i Višeg suda u Beogradu dobio "informacije o 45 ili 47 krivičnih postupaka protiv srpskih državljana koji ratuju", uz još druge, koji su u pripremi.
Aleksandrovič je rekao da ima informacije da su 24 osobe dobile uslovne kazne, a četvoro zatvorske, ali da "ne zna da li su oni zaista u zatvoru i koliko su dobili".
Ukrajina takođe ne podržava formiranje vojske Kosova, jer ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i poštuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN
On je zamerio Srbiji što je juče u Generalnoj skupštini UN opet glasala protiv Ukrajine.
Ukrajinski ambasador navodi da je u julu, tokom posete predsednika Ukrajine Petra Porošenka Beogradu, "postignut džentlmenski dogovor da ne glasamo jedni protiv drugih", a Srbija je juče, kaže, bila jedna od 19 zemalja koje su glasale protiv rezolucije, iznete na predlog Ukrajine, protiv militarizacije Krima i Azovskog i Crnog mora.
„Mi se držimo naše reči i nikada ne glasamo protiv Srbije nigde. Mogu samo da izrazim nadu da tako više neće biti. Sve je počelo u decembru 2016. godine, a pre toga je sve bilo u redu. Po osetljivim pitanjima u SB UN Srbija se uzdržavala ili nije glasala i to smo razumeli. Ali od decembra 2016. godine kada je bila predložena rezolucija pred Generalnom skupštinom UN o Zaštiti prava čoveka na Krimu, tada je prvi put da je Srbija glasala protiv Ukrajine, a to je bilo pre priče o plaćenicima i nije bilo nikakvih problema u bileteralnim odnosima između Srbije i Ukrajine. To nas je iznenadilo,“ navodi ambasador.
On je izrazio žaljenje zvog ovakvih poteza koje ne razumeju, jer kako je naglasio Ukrajina je glasala protiv članstva Kosova u Interpolu.
Aleksandrovič takođe navodi da Kijev "nije srećan" što se Srbija nije priključila međunarodnim sankcijama protiv Rusije, mada, kaže, "razume" da je to zbog velikog obima srpsko-ruske trgovinske razmene.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko nedavno je zatražio od NATO pojačano prisustvo u Crnom moru, na šta je dobio mlak odgovor da je prisustvo brodova NATO u tom području već na visokom nivou.
„Mi tražimo pojačano prisustvo NATO-a u Crnom moru, jer Rusija ima taktiku malih, agresivnih koraka i ti koraci pojedinačno gledano nisu tako strašni, ali kada pogledate sve zajedno – to je već 7 odsto teritorije Ukrajine okupirano. Ako nema značajnije rekacije na uhapšene mornare u Azovskom moru, to znači da će se agresija samo pojačati. I obrnuto, kada Rusija vidi veliku snagu, ona se zaustavi,“ kaže Aleksandrovič.
Kako je najavio ukrajinski ambasador, ratno stanje u Ukrajini biće ukinuto krajem decembra kako bi stranke i kadidati za poziciju predsednika mogli da krenu u kampanju za izbore koji se očekuju u martu. On kaže i da Ukrajina nije u ratu sa Rusijom već da je ratno stanje proglašeno radi odbrane zemllje.
„Nismo objavili rat Rusiji. Ratno stanje ili objava rata su dve različite stvari, ovo ratno stanje je uvedeno isključivo radi odbrane teritorije Ukrajine, a ne radi napada na tuđu teritoriju. Tokom ovih pet godina nijedan ukrajinski vojnik nije ušao na teritoriju Rusije, samo su Ruski vojnici na teritoriji Ukrajine,“ rekao je ambasador u razgovoru za Glas Amerike.