Ocenjući, nedavno, stanje američko-ruskih odnosa kao najveće razočarenje 2017, portparol Kremlja, Dmitrij Peskov optužio je Vašington da nije “uspeo da uzvrati napore ruske strane za izgradnju uzajamno korisnih odnosa sa Zapadom, na osnovu poverenja i uzajamnog poštovanja.”
Penzionisani general Džejms Džons, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji, kaže da ruska strana ima pogrešnu predstavu o SAD i američkim geostrateškim ciljevima.
On tvrdi da je sa odlaskom Dimitrija Medvedeva posle povratka Vladimira Putina na predsednički položaj 2012, Moskva se protivi svemu što bi mogao da bude interes Amerike.
“U periodu između 2003. i 2010. postojale su velike nade da će Rusija i SAD postati, ako ne prijatelji, partneri u borbi protiv terorizma i drugih pitanja. Dok je Dmitrij Medvedev bio predsednik Rusije, uspešno smo sarađivali i na suzbijanju iranskog nuklearnog programa. Nakon što sam otišao iz Bele kuće bio sam izuzetno optimističan, posebno zbog novog bilateralnog sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja, potpisianog 2011. Nažalost, odnosi od tada idu stalno nizbrdo.”
Glavni izvor Putinovog nezadovoljstva je proširenje NATO-a na istoku, kaže Džons. Putin smatra da je reč o zapadnom licemerju i američkoj zaveri protiv Rusije, kaže general Džouns.
“Gospodin Putin izgleda veruje da postoji nekakav dogovor sa SAD da će se, nakon raspada Varšavskog pakta iz sovjetskih vremena, NATO uzdržati od daljeg proširenja. Čuo sam kada je to rekao, čak i meni lično. Bez obzira što on u to veruje, ne postoji nikakav potpisani dokument o bilo čemu sličnom. On se poziva na takozvani ‘džentlemenski dogovor.’ Ne znam da li bi iko prihvatio tako veliku i značajnu obavezu bez potpisivanja formalnog dokumenta. Ne treba ni zaboraviti da je učlanjenje u NATO dobrovoljni čin, a ne čin prisile.”
Putinov način razmišljanja je proizvod prevaziđenog vremena u kojem je stasao kao lider, dodaje Džouns:
“Mislim da Putin duboko veruje da je raspad Varšavskog pakta, najgori razvoj dođaja 20. veka. On je uveren da je NATO iskoristio priliku u trenutku izrazite slabosti Rusije. Rekao bih da je Putin onaj tip lidera koji uvek traži krivca kadgod mu događaji ne idu na ruku. Dobro koje može da čini mu nije dovoljno da bude srećan, već mora da ima neprijatelja.”
Kako izgleda, Amerika već duže vremena služi za tu svrhu, zaključio je Džons.