Zbog zabrinutosti oko širenja ruskog uticaja, američki Kongres nalaže šefu Pentagona, Džejmsu Matisu da pripremi analizu bezbednosne saradnje sa Rusijom od strane svake pojedinačne zemlje Zapadnog Balkana.
Sekretar za odbranu Matis, uz saglasnost državnog sekretara, Reksa Tilersona treba da dostavi izveštaj relevantnim odborima oba doma američkog Kongresa, ukljućujući senatske odbore za odbranu i spoljnopolitičke odnose, kao i spoljnopolitički odbor Predstavničkog doma Kongresa.
U zemlje Zapadnog Balkana, Kongres ubraja: Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Makedoniju.
U zahtevu američki Kongres traži detaljni spisak “ruskog oružja i vojne opreme i tehnologije u vrednosti većoj od milion dolara koje je ili kupljeno ili dobijeno od strane svake zemlje Zapadnog Balkana od 2012. do danas.”
U Matisov izveštaj je takođe uključen opis učešća snaga bezbednosti svake od pomenutih zemalja u obuci ili vojnoj vežbi sa Rusijom, takođe od 2012. godine do danas. Opis svih sporazuma o bezbednosnoj saradnji svake te zemlje sa Rusijom i pregled obaveštajne saradnje sa Moskvom.
Cilj je da SAD ima uvid “koliko bezbednosna saradnja između svake od zemalja Zapadnog Balkana i Ruske Federacije utiče na bezbednosne interese SAD, Severnoatlantski savez (NATO), zemlje Zapadnog Balkana, i svaku članicu NATO-a koja se graniči sa zemljom Zapadnog Balkana”, navodi se u Kongresnom dokumentu.
Kongres takođe traži uvid u bezbednosnu saradnju svake zemlje Zapadnog Balkana sa SAD, uključujući spisak američkog naoružanja i vojne opreme i tehnologije u vrednosti većoj od milion dolara koje je dobijeno ili kupljeno od strane svake od tih zemalja od 2012. do danas.
Slično saradnji Zapadnog Balkana sa Rusijom, Kongres očekuje podatke o učešću snaga bezbednosti svake navedene zemlje u obuci ili vojnoj vežbi sa Sjedinjenim Državama od 2012. nadalje. Zatim, spisak sporazuma o bezbednosnoj saradnji sa SAD, kao i ocenu bezbednosne saradnje svake zemlje Zapadnog Balkana sa NATO-om.
U Zapadnim zemljama, uključujući SAD, raste zabrinutost zbog povećanog ruskog uticaja na Balkanu i u centralnoj Evropi.
U novembru, uticajni Atlantski savet založio se za stalno američko vojno prisustvo na Balkanu u cilju stabilizacije jugoistočne Evrope zbog, kako smatra, povećanih nastojanja Rusije da vrši politički uticaj u regionu.
U aprilu, posle posete zemalja zapadnog Balkana, republikanski senator Džon Mekejn je izrazio žaljenje zbog američkog odsustva, odnosno vakuuma koji Rusija želi da popuni. Mekejn, inače predsedavajući senatskog odbora za oružane snage, još je tada pozvao na učestalije posete američkih visokih zvaničnika regionu.
Početkom avgusta, potpredsednik SAD, Majk Pens sastao se sa visokim predstavnicima zemalja članica i posmatrača Jadranske povelje, čiji je predsedavajući ove godine Makedonija.
Jadranska povelja je osnovana 2003. pod pokroviteljstvom SAD sa ciljem da koordiniše aktivnosti podrške zemljama aspirantima za članstvo u NATO. Njene članice su od početka Albanija, Makedonija i Hrvatska, 2008. priključile su se Crna Gora i BiH, dok su Srbija i Slovenija prihvatile status posmatrača.
Izvor: Kongres SAD