Vojni ekspert Atlantskog saveta Džordž Benitez obajvio je svoje viđenje budućnosti NATO-a u visokotiražnom nedeljniku “US News and World Report”. Benitez se zalaže za nastavak politike “otvorenih vrata” zapadne odbrambene alijanse, oko čega postoje podele među članicama Alijanse. Evo šta je rekao u razgovoru za Glas Amerike.
“Rusija eksploatiše te podele, koje su rezultat popustljive politike pojedinih zemalja, uključujući SAD, prema Moskvi, koju ne žele da izazivaju diskusijom o planovima za dalje proširenje NATO-a. Mislim da je u redu da NATO u svojiom diskusijama uzme u obzir stav Rusije, ali to ne može da bude presudni faktor pri određivanju odbrambene politike alijanse. Rusija time stiče indirektno pravo veta na to ko može, a ko ne može da postane članica saveza. Rusija na to nema nikavo pravo, jer jednostavno nije u sastavu NATO-a.”
Benitez smatra da bi NATO trebalo da uvede najmanje tri kategorije svojih potencijalnih članica:
“NATO bi trebalo da bude precizan u svojoj politici prema zemljama koje žele da postanu članice. Naime, trebalo bi da pravi razliku između onih zemalja koje su spremne, koje tek treba da se pripreme i onih koje još nemaju nikakve izglede za pridruživanje alijansi. Finska i Švedska su, na primer, zemlje koje ispunjavaju sve potrebne, vojne, političke, pravosudne i društvene standarde za ulazak u Severnoatlantski savez. Gruzija je već sprovela određene vojne reforme, ali nije ispunila preostale kriterijume. Prema tome ona ulazi u drugu kategoriju potencijalnih članica. Ukrajina se, međutim, nalazi u kategoriji zemalja kojima NATO u ovoj fazi treba da kaže “ne”. Kijev je saopštio da je naklonjen članstvu, ali za sada vlada ne preduzima odlučne korake u tom pravcu.”
Benitez se osvrnuo i na propagandnu ofanzivu Moskve prema Zapadu,
“Putin ulaže milione dolara u obiman informativni rat protiv Zapada, zatim nastoji da oteža migrantsku krizu u Evropi, kao i da utiče na političko razjedinjavanje Evropske unije. Zna se da Moskva finansijski pomaže kako ekstremnu desnicu tako i ekstremnu levicu u Evropi. Zamah pokrenut od strane Kemlja toliko je zabrinuo američke zakonodavce, da je Kongres zatražio od Direktora za nacionalnu obaveštajnu delatnost, Džejmsa Klepera da pripremi izveštaj o razmerama ruskog uticaja na evropsku politiku.”
Nije reč samo o mekoj moći, već i o tvrdoj moći Rusije, dodaje naš sagovornik.
“Rusija je u proteklih osam godina obavila ubedljivu modernizaciju svojih odbrambenih snaga, dok NATO i Zapad u celini smanjuju svoje budžete. Rusija je razvila nove podmornice tiše, bolje naoružane, koje imaju veći operativni domet i kojima se teže ulazi u trag. Rusija šalje podmornice bliže teritorijalnim vodama SAD i zemalja NATO-a. Vice admiral američke mornarice Džejms Fogo nedavno je objavio članak pod naslovom “Četvrta bitka na Atlantiku”, u kojem upozorava da bi rusko pomorsko prisustvo u Atlantiku moglo da ugrozi SAD i NATO.”
Tu pretnju Zapad ne uzima dovoljno ozbiljno, zakjučuje Benitez.