Uporna diplomatska nastojanja administracije predsednika Obame u protekloj godini otvorila su vrata za normalizaciju odnosa sa komunističkom Kubom kao i postizanje sporazuma o ograničavanju iranskog nuklearnog programa.
Međutim, neprijateljski odnosi sa Severnom Korejom se nastavljaju. Sada, kada je glavna pažnja Amerike usredsređena na islamski ekstremizam na Bliskom Istoku, analitičari ukazuju da je preostalo veoma malo političke volje za rešavanje spora sa Pjongjangom.
Džon Deluri predaje na Univerzitetu Jonsei u Seulu, prestonici Južne Koreje:“S obzirom na obnovljeni naglasak na borbu protiv terorizma, pitanje Severne Koreje je gurnuto u pozadinu.”
Otvaranje prema Severnoj Koreji otežano je zbog akcija Pjongjanga, kao što su poništavanje nuklearnog dogovora iz 2008. i provokativne nuklearne probe 2013. koje su izazvale proteste, i čak pozive za uvodjenje sankcija od strane Kine, ključnog saveznika Severne Koreje.
Uzdržanost predsednika Obame možda je zasnovana i na zaključku većine eksperata da autokratski režim Kim Džon Una neće moći dugo da traje posle smrti Kim Džon Ila 2011. godine.
“Ovaj sistem neće moći da preživi drugu rundu smene vlasti. Već je odavno trebalo da nestane i najzad odlazi. Taj stav je od početka uticao na odnos Bele kuće prema Severnoj Koreji,” kaže Deluri.
Međutim, Kim Džon Un opstaje i nastavlja da sledi očev neprijateljski i nepredviljiv odnos prema spoljnom svetu. Sankcije, zabrane putovanja, kao i nastojanja Ujedinjenih nacija da kršenja ljudskih prava budu kažnjena, su izvor frustracije za Kimov režim, ali ekonomija zemlje se popravila zahvaljujući agrarnoj reformi i povećanoj pomoći koju pruža Kina.
Kako kaže Čeong Seong-Čang, saradnik Instituta Sedžong u Seulu, Kim Džon Un nezadovoljan zbog izolacije. Međutim, on dodaje da "režim spolja doživljava manje bola nego što mislimo.
Sve to znači da će predsednik Obama verovatno ostaviti severnokorejski problem svom nasledniku.