Očekuje se da će Boltonovo naimenovanje biti potvrđeno, premda analitičari kažu da će on na pretresu u američkom Senatu verovatno biti suočen sa teškim pitanjima zakonodavaca iz Demokratske stranke. Kao jedan od najistaknutijih konzervativaca u administraciji predsednika Buša, Bolton je bio oštar kritičar Svetske organizacije.
Džon Bolton, koji je bio podsekretar za kontrolu naoružanja u Državnom sekretarijatu, nije poznat po uvijenom izražavanju. Pre dve godine u Seulu, uoči početka razgovora šest strana o severnokorejskom programu nuklearnog oružja, Bolton je opisao lidera Severne Koreje Kima Džon-ila kao “tiranskog diktatora”.
“Živeći kao kralj u Pjongjangu, on drži stotine hiljada ljudi u zatvoreničkim logorima, uz milione zaglibljene u teško siromaštvo. Za mnoge u Severnoj Koreji, život je paklena noćna mora”, rekao je tada Bolton.
Severna Koreja je uzvratila nazvavši Boltona “ljudskim ološem” i odbila da ga prihvati kao člana američkog pregovaračkog tima. Što se tiče Ujedinjenih nacija, široko je citirana Boltonova izjava iz 1994, da ne bi bio veliki gubitak kada bi se zgrada Ujedinjenih nacija u Njujorku smanjila za deset spratova. Njegove pristalice tvrde da će se Bolton energično zalagati za reformu - u vreme kada je Svetska organizacija i sama počela da se reformiše. Objavljujući njegovo imenovanje, državni sekretar Kondoliza Rajs ga je pohvalila zbog uloge koju je odigrao pri stvaranju međunarodne koalicije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje. Ona je istakla i da je Bolton odirao glavnu ulogu u nagovaranju Libije - da odustane od svog programa nuklearnog oružja.
“Predsednik i ja smo zatražili od Džona da to radi, jer on zna kako se obavlja posao. On je nepopustljivi diplomata. Bio je vrlo uspešan i dokazao se kao pristalica multilateralizma”, rekla je Kondoliza Rajs.
Sa time se slaže i Nil Gardiner, ekspert za bezbednost u istraživačkoj grupi Fondacije “Heritidž” u Vašingtonu. Gardiner smatra da predsednik Buš - imenujući jednu uticajnu vašingtonsku ličnost na položaj ambasadora u Ujedinjenim nacijama - u stvari pokazuje koliki značaj pridaje Svetskoj organizaciji.
“Smatram da će Džon Bolton, na primer, aktivno učestvovai u svim pregovorima o nuklearnim pitanjima sa iranskim režimom. Bolton će da bude centralna figura u pogledu reformisanja Ujedinjenih nacija, uključujući i institucije kao što je Komisija za ljudska prava”, kaže Gardiner.
Drugi analitičari međutim tvrde da predsednikovo imenovanje Džona Boltona upućuje svetu zbunjujuću poruku. Rik Barton, ekspert za međunarodnu bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, kaže da nije jasno da li je Bolton neko ko uopšte veruje u suštinske vrednosti Ujedinjenih nacija. ”A sve se to događa upravo pošto je predsednik putovao po Evropi da bi posebno sugerisao da nas ne interesuje jednostrani pristup međunarodnoj politici. To je pomalo kontradiktorno”, kaže Barton.
Pojedini zakonodavci iz Demokratske stranke kritikuju Boltona kao ličnost koja izaziva polarizaciju i Barton očekuje žučnu raspravu na pretresima o njegovom imenovanju u Senatu.
“Mislim da će njegov izbor da bude dovođen u pitanje i mislim da bi to i trebalo da se dogodi. On je imao luksuz da kaže šta mu padne na pamet, a sada ima odgovornost da bude jedan od najisturenijih američkih glasova u inostranstvu”, kaže Barton.
Džon Bolton je pre četiri godine bio s malom razlikom potvrđen kao državni podsekretar, na striktno stranačkom glasanju u kojem su republikanci glasali za, a demokrate protiv. Mnogi analitičaru očekuju da će se to dogoditi i sada i da će on biti potvrđen kao ambasador u Ujedinjenim nacijama.