Na Fakultetu za novinarstvo ”Filip Meril“ u okviru Univerziteta države Merilend, u mestu Koledž Park nadomak Vašingtona, veæ dvanaest godina okupljaju se medijski profesionalci iz Afrike, Latinske Amerike, Azije, Evrope i sa Bliskog Istoka. Tokom jedne školske godine, studenti tu borave, rade i obuèavaju se u okviru Programa za medije ”Hjubert Hamfri“ , koji je sastavni deo poznatog Fulbrajtovog programa za usavršavanje stranih truènjaka.
”Ideja programa je da omoguæi kulturnu razmenu izmeðu profesionalaca, koji mogu da doðu u SAD, upoznaju se sa amerièkim školama, steknu profesionalna iskustva i da ih ponesu sa sobom, kako bi pomogli razvoju zemalja iz kojih potièu“, kaže Lusinda Flison, direktor Programa ”Hjubert Hamfri“ na Univerzitetu Merilend i nastavlja:
”Skupove koji nose naziv ”Hamfrijevi forumi“, zapoèeli smo pre dve godine. To su panel diskusije izmeðu uèesnika programa, gde oni govore o medijskoj slici u njihovim zemljama. Te diskusije najèešæe su organizovane na geografskoj osnovi“.
Diskusija kojoj smo mi prisustvovali bila je posveæena Istoènoj Evropi, a govorili su predstavnici medija iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Maðarske i Rusije. U veæini ovih zemalja dešava se medijska eksplozija, do koje je došlo posle demokratskih promena. Tako je Ilma Ajanoviæ, glavni i odgovorni urednik bosansko-hercegovaèkog finansijskog èasopisa ”Prizma“, navela podatak da je na teritoriji Bosne i Hercegovine, po okonèanju rata, otvoreno više stotina medijskih kuæa, od kojih veæinu èine radio i TV stanice. Milena Ðurðiæ, urednik emisije Dnevnik na RTV Crna Gora, naglasila je da nema više otvorenih pritisaka na medije, posebno iz razloga što je Crna Gora usvojila Zakon o medijima koji meðunarodne organizacije ocenjuju jednim od najboljih u Evropi. Ona je istovremeno ukazala na to da je u toku proces ekonomskog pritiska, što je posebno vidljivo na malom tržištu kakvo je crnogorsko, gde se pojavljuju velike i ekonomski snažne firme koje su u stanju da odvuku prihode od reklama, što za uzvrat dovodi do gašenja manjih medija. O situaciji na ruskoj medijskoj sceni govorila je Natalija Abramova, jedan od urednika nacionalne televizije u Saratovu. Ona je naglasila da je neophodno oèuvati jaku vezu izmeðu graðanskog društva i nezavisnih medija, uz napomenu da je situacija u Rusiji specifièna, kako zbog njene velièine, tako i zbog postojeæe politièke situacije. Direktor maðarskog neprofitnog Centra za nezavisno novinarstvo, Šandor Orban, objasnio je da su mediji u Maðarskoj veæ prošli veæinu faza o kojima su prethodni izlagaèi govorili, da je u toj zemlji, sada èlanici EU, veæ došlo do ukrupnjavanja medija i konsolidacije vlasništva u rukama, u glavnom, stranih korporacija. Orban je, istovremeno, ukazao da je na takav naèin obezbeðena velika nezavisnost medija pošto, kako je rekao, politièari ne žele da se sukobljavaju sa velikim stranim firmama.
Po završetku prezentacija uèesnika, prisustni su postavili i više pitanja, koja su se kretala od toga u èijim rukama su mediji u BiH, kome maðarska javnost više veruje: domaæim ili stranim medijima, preko uticaja organizovanog kriminala na ruske medije, do toga kojoj politièkoj opciji su mediji u Crnoj Gori više naklonjeni. Po završetku skupa, zamolili smo za komentar jednog od gostiju.
”Zaista me je iznenadio podatak o velikom broju štampanih medija, posebno u BiH, a posebno iznenaðenje bila je informacija o slobodi štampe u zemljama Balkana, kada se uzme u obzir šta se tamo nedavno dogaðalo“, kaže Majk Šovolter, jedan od uèesnika skupa.
Ove godine u Programu za medije ”Hjubert Hamfri“ uèestvuje dvanaestoro gostiju iz Indije, Benina, Brazila, Kenije, Avganistana, Zimbabvea, Maroka i Nepala, kao i medijski profesionalci iz èetri zemlje koje smo vam danas predstavili.