Generalni sekretar UN nije direktno pomenuo nijednu državu, ali nije ostavio mesta sumnji da je imao u vidu Severnu Koreju koja je prošle sedmice sapoštila da poseduje nuklearno oružje, kao i situaciju u vezi sa nuklearnim programom Irana.
Anan je zatražio znaèajaniju ulogu UN ne samo u borbi protiv širenja atomskog oružja, veæ i u borbi protiv terorizma. Rekao je da "UN ne moraju da pokažu ni malo tolerancije kada je reè o terorizmu" te da "kolektivna odbrana mora da se ojaèa, i to ukoliko su mirna sredstva iscrpljena, treba da se razmisli i o primeni sile".
Ciljni napadi na civile ne mogu, medjutim, nikako da se prihvate, naglasio je Anan u Minhenu.
O napadima na civile danas je bilo recci i u Drezdenu gde je obeležena 60. godišnjica saveznièkog bombardovanja ovog grada.
Na groblje poginulih u saveznièkom bombardovanju 13. februara 1945. vence su položili nemaèki politièari i ambasadori SAD, Velike Britanije i Francuske. Za to vreme je oko 5.000 ekstremnih desnièara promarširalo centrom grada u blizini pokrajinskog parlamenta. Prema navodima medija, ovo je bio najveæi skup ekstremne desnice u istoriji SR Nemaèke. Neonacisti su u održanim govorima pilote saveznièkih aviona uporedili sa èuvarima koncentracionih logora uz tvrdnju da je u bombardovanju Drezdena poginulo oko 200.000 ljudi. Prema navodima istorièara u Drezdenu, na koji je u noæi izmedju 13. i 14. februara baèeno oko 3.500 bombi, poginulo je izmedju 30.000 i 35.000 ljudi. Bilo je to najveæe saveznièko bombardovanje u Drugom svetskom ratu.
Kancelar Gerhard Šreder je danas osudio sve pokušaje falsifikovanja istorije Drugog svetskog rata. On je kritikovao što i 60 godina posle kraja rata i sloma nacizma ima pokušaja da se "ospore krivica i odgovornost koju je nacistièka Nemaèka imala za izbijanje Drugog svetskog rata, za teror i uništavanje". Veèeras æe, kao simbol mira, biti otvorena ponovno izgradjenja drezdenska katedrala srušena u bombardovanju. Novac za obnavljanje stigao je velikim delom upravo iz SAD i Veklike Britanije, zemalja èiji su avioni bombardovali Drezden. Prema oèekivanjima organizatrora do ponoæi æe se oko 90.000 ljudi u Drezdenu okupiti na komemorativnih skupovima i protestima protiv neonacista.